Endi Robertson je jedna od najvećih legendi Liverpula i lidera u zlatnoj eri Jirgena Klopa.
On je odlučio da konačno otvori dušu i stane u odbranu bivših saigrača, koji se i ove sezone nalaze na udaru. Škot ne krije da njemu i njegovim bivšim saigračima nije bilo do fudbala tokom prošle sezone, poslije smrti Dioga Žote.
"Zaista je teško opisati to ili govoriti o tome, jer ono kroz šta smo prošli bilo je užasno. Kada je riječ o tadašnjim pojačanjima, oni dolaze u klub koji je slomljenog srca. I upravo zbog toga mi je bilo tako žao tih momaka, jer su potpisali ugovore – i to za veliki novac i sve ostalo", rekao je Robertson.
On je stao u odbranu Aleksandra Isaka, Florijana Virca i Džeremija Frimponga i Miloša Kerkeza, koji su morali da se adaptiraju u novoj sredini u preteškom trenutku.
"Ako govorimo o fudbalu – trebalo im je nekoliko mjeseci da se prilagode, jer nama fudbal tada nije bio važan. To je bila istina, jer smo upravo izgubili jednog od najboljih drugova iz svlačionice. Mislim da svi mi fudbaleri imamo tu neku oštrinu, zar ne? Smatram da, kada se ta oštrina izgubi, više ne možeš da pružiš svoj maksimum. A mislim da smo mi prošle sezone izgubili tu oštrinu. Kad se osvrnem na taj period, možda smo malo izgubili odlučnost i slično, jer znam da smo se ponekad pitali: 'Koji je smisao svega ovoga?' Gledajte samo kroz šta prolazi Žotina porodica, gledajte njegovu djecu", otvorio je dušu Endi Robertson.
Za njega, Diogo Žota je bio mnogo više od saigrača.
"Kao grupa smo tugovali. Na kraju krajeva, on nam je bio prijatelj. Za nas on nije bio samo fudbaler. Bio nam je saigrač, prijatelj, bio nam je sve. Za nas je bilo nevjerovatno teško. Samo nedjelju dana prije nego što je umro, bio sam na njegovom venčanju. To je jedna od najtežih stvari kroz koje ćete ikada proći. Vidjeti ga na najsrećniji dan u njegovom životu, a zatim sljedeće nedjelje videti kako mu se porodica raspada", ispričao je Robertson.