Grčka sada plaća manje kamate na desetogodišnje zaduživanje od Francuske, iako njen javni dug čini znatno veći dio ekonomije, što pokazuje koliko su se u posljednjih 14 godina promijenile procjene investitora o fiskalnoj stabilnosti dviju zemalja. Prinos na desetogodišnje francuske obveznice kreće se oko 4,50 odsto, dok je grčki oko 4,28 odsto.
Prema podacima koje navodi Euronews, u martu 2012. Grčka je na svoje desetogodišnje obveznice plaćala prinos od gotovo 40 odsto i praktično je bila isključena iz uobičajenog tržišnog zaduživanja. Istovremeno, Francuska se zaduživala na deset godina uz kamatu nižu od tri odsto.
Preokret je posljedica različitog kretanja javnih finansija. Na kraju prvog kvartala grčki javni dug iznosio je 143,5 odsto BDP-a, dok je francuski bio 117,6 odsto. Međutim, u prethodnih 12 mjeseci grčki odnos duga i BDP-a smanjen je za 9,4 procentna poena, dok je francuski porastao za oko četiri procentna poena.
Evropska komisija očekuje da će grčki dug nastaviti da se smanjuje – sa 146,1 odsto BDP-a u 2025. na 134,4 odsto u 2027. godini. Istovremeno, očekuje se da će francuski dug u istom periodu porasti iznad 120 odsto BDP-a.
Razlika je izražena i u budžetskim rezultatima. Grčka je prošlu godinu završila sa suficitom od 1,7 odsto BDP-a, a očekuje se da će pozitivan bilans zadržati do 2027. Francuska je, s druge strane, godinu završila deficitom od 5,1 odsto BDP-a, jednim od najvećih u Evropskoj uniji.
Francuski ministar finansija Roland Leskir 11. septembra prepolovio je prognozu ekonomskog rasta za 2026. na 0,5 odsto i odustao od cilja da budžetski deficit bude pet odsto BDP-a. „Pet odsto više nije opcija“, rekao je Leskir novinarima, ne navodeći novi cilj. Francuski statistički zavod INSEE prognozira još sporiji rast od 0,4 odsto, dok grčka ekonomija raste približno dva odsto.
Važna razlika je i u strukturi grčkog duga. Veći dio duga nastao je tokom programa finansijske pomoći i duguje se evropskim javnim institucijama, a ne privatnim investicionim fondovima. Krediti imaju rokove otplate od više decenija i povoljne kamatne uslove. Grčka Agencija za upravljanje javnim dugom navodi da je prosječno dospijeće duga duže od 18 godina, dok je godišnji trošak servisiranja duga na kraju juna iznosio 1,94 odsto. Gotovo cjelokupan grčki dug nosi fiksnu kamatnu stopu.
Francuska nema takvu zaštitu od rasta kamata. Obveznice izdate u periodu gotovo nultih kamatnih stopa dospijevaju i zamjenjuju se novim zaduženjem po sadašnjim, višim stopama. Troškovi kamata na francuski dug trebalo bi ove godine da dostignu 65 milijardi eura, oko 4,5 milijardi više od prvobitno predviđenog iznosa, čime servisiranje duga postaje najveća pojedinačna stavka državne potrošnje. Francuski Revizorski sud upozorio je da bi taj trošak do 2029. mogao dostići gotovo 100 milijardi eura.
Razlika postoji i u obimu novog zaduživanja. Francuska planira da tokom 2026. izda 310 milijardi eura srednjoročnih i dugoročnih obveznica, nakon otkupa postojećih obveznica. Grčka planira izdavanje oko osam milijardi eura obveznica, uz prijevremenu otplatu oko 13 milijardi eura duga. U tome joj pomažu gotovinske rezerve od gotovo 40 milijardi eura.
Promjena percepcije investitora vidi se i kroz kreditne rejtinge. Grčka, koja je veći dio prethodne decenije bila ispod investicionog rejtinga, sada ima investicioni rejting kod svih velikih agencija. S&P Global i Fitch ocjenjuju je sa BBB, dok Moody’s daje Baa3, uz stabilne izglede kod sve tri agencije.
Francuska i dalje ima viši kreditni rejting, ali je smjer kretanja drugačiji. S&P Global i Fitch Francuskoj daju A+, dok Moody’s ima ocjenu