Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je danas u Evropskom parlamentu da je Evropska unija istovremeno „najjača nego ikada“ i suočena sa izuzetnom krhkošću, pozivajući na izgradnju „nezavisne Evrope koja ima moć da djeluje“, veću energetsku i ekonomsku samostalnost, snažniju odbranu i nastavak podrške Ukrajini. U obraćanju o stanju Unije u Strazburu upozorila je i na rusko miješanje i dezinformacije, kao i na rastuću zavisnost od Kine, posebno u strateškim sirovinama.
„Ako vas danas pogledam, rekla bih da je stanje naše Unije najjače koje je ikada bilo. Stanje naše Unije takođe može djelovati krhko kao nikada do sada. Ove dvije tvrdnje mogu izgledati nespojivo, ali obje su tačne“, rekla je Fon der Lajen.
Ona je ocijenila da je Evropa posljednjih godina izabrala sopstveni put i da se pojavljuje „jača, nezavisnija Evropa“.
„To je Evropa koja osigurava svoj prosperitet. Ona koja se oslobađa toksične zavisnosti od ruskih fosilnih goriva. To je Evropa koja je postala najveća trgovinska sila na planeti. To je Evropa koja transformiše svoju industrijsku politiku, istovremeno čuvajući svoj socijalni model“, rekla je.
Fon der Lajen je naglasila da je Evropa danas sposobnija da se brani nego ikada ranije i navela da je potrošnja za odbranu povećana gotovo 80 odsto za samo pet godina.
Posebno je istakla podršku Ukrajini.
„To je Evropa koja stoji uz svoje članice. Kao što činimo stojeći uz Ukrajinu, dok se bori za svoju budućnost i za našu slobodu“, rekla je, dodajući da je Evropa stala uz Grenland kada je bio ugrožen, kao i da odgovara na dronove, hibridne napade i dezinformacije usmjerene protiv evropskih demokratija.
„Sve ovo dokazuje jednu stvar. Evropa je tu za Evropljane. A u hladnoj krhkosti današnjeg svijeta samo Evropa može pružiti istinski suverenitet Evropljanima“, kazala je.
Istovremeno, upozorila je da se Evropa suočava sa „otvoreno neprijateljskim svijetom“.
„Teritorijalni rat agresije bjesni na našem kontinentu. Drugi su izbili u našoj blizini. Borba za industrijske kapacitete oblikuje globalnu konkurenciju. A bitka za narative nastoji da oslabi povjerenje u Evropu, da parališe naše demokratije“, rekla je.
Fon der Lajen je navela da su evropske porodice zabrinute zbog troškova života i stanovanja, ali i zbog brzine tehnoloških promjena koje utiču na poslove, egzistenciju i društvo.
„Vidimo to u usponu ekstremizma i padu nijansi, čak i u načinu na koji se odnosimo jedni prema drugima. Ove stvarne brige se instrumentalizuju kako bi se napravio jaz među nama. Ponekad spolja, ali prečesto iznutra“, rekla je.
Poručila je da je cilj jasan: „izgradnja nezavisne Evrope koja ima moć da djeluje“.
„Jer u ovom svijetu sudbina Evrope mora ostati u rukama Evropljana“, kazala je.
Fon der Lajen je upozorila na, kako je rekla, pokušaje podrivanja evropskog jedinstva.
„Bilo da je riječ o ultranacionalistima ili antievropskim snagama, bilo da je riječ o ruskom miješanju ili dezinformacijama. Imena mogu biti različita, ali njihov cilj je isti. Oni preziru naše vrijednosti i žele da razbiju evropsko jedinstvo“, rekla je.
Ekonomija i jedinstveno tržište
Kao „broj jedan prioritet“ izdvojila je pokretanje evropske ekonomije.
Prema njenim riječima, evropska ekonomija je bolje nego očekivano izdržala posljedice ratova na Bliskom istoku, dok je nezaposlenost blizu rekordno niskog nivoa. Istovremeno, visoke cijene energije i troškovi zaduživanja pritiskaju građane i kompanije.
Fon der Lajen je najavila dalje ubrzavanje izdavanja dozvola za projekte od strateškog interesa za Evropu, kao i smanjenje administrativnog opterećenja za kompanije i mala i srednja preduzeća.
Navela je da 12 omnibus prijedloga Komisije smanjuje administrativno opterećenje za oko 17 milijardi eura godišnje.
„Ako smo ozbiljni u vezi sa pojednostavljenjem, potreban nam je i pakt protiv gold-platinga“, rekla je, misleći na dodatne zahtjeve koje države članice uvode prilikom primjene evropskih pravila.
„Moramo elektrifikovati Evropu“
Fon der Lajen je poručila da Evropa ne može ostati industrijska sila ako su cijene energije „strukturno previsoke“.
Govoreći o zavisnosti od uvoza fosilnih goriva, rekla je da je od početka sukoba u području moreuza Hormuz uvozna fosilna goriva Evropu koštala dodatnih devet milijardi eura „bez ijednog dodatnog molekula energije“.
„Moramo udvostručiti napore u pogledu pristupačne i domaće čiste energije“, rekla je, navodeći obnovljive izvore i nuklearnu energiju, kao i biometan i druge izvore.
„Za ovu nezavisnost moramo elektrifikovati Evropu. Naš cilj je da udvostručimo udio električne energije do 2040. godine“, kazala je.
Prema njenim riječima, time bi Evropa mogla smanjiti račun za uvoz fosilnih goriva za 260 milijardi eura godišnje.
Navela je da je prošle godine instalirano više od 80 gigavata kapaciteta iz obnovljivih izvora, ali da je šest puta veći kapacitet i dalje na čekanju za priključenje na mrežu.
„Kakav gubitak. I zato nam je paket za mreže toliko hitno potreban. Moramo brže investirati. Moramo ubrzati priključenja. Moramo razvijati skladištenje. Ukratko, učinimo budućnost Evrope električnom. To je neophodno“, rekla je.
„Drugi kineski šok je već ovdje“
Govoreći o trgovinskim odnosima sa Kinom, predsjednica Komisije je rekla da je trgovinski deficit EU sa tom zemljom dostigao tačku preokreta.
„Naš trgovinski deficit sa Kinom sada iznosi milion eura dnevno. Dostigao je tačku preokreta“, rekla je.
„Neki kažu da se približava drugi kineski šok, ali on je već ovdje. To se vidi u našim zajednicama i fabrikama širom naše Unije. To vodi ka deindustrijalizaciji industrijskih središta Evrope. To je neodrživo“, kazala je.
Fon der Lajen je navela da je EU ušla u dijalog sa Kinom kako bi uravnotežila trgovinu, ali da taj dijalog sada mora dovesti do rezultata.
„Bićemo vrlo jasni. Iskoristićemo sve alate koji su nam na raspolaganju da uravnotežimo naše odnose. Riječi su dobre, ali djela su bolja“, rekla je.
Posebno je upozorila na zavisnost od Kine u oblasti kritičnih sirovina.
„I dalje imamo previše opasnih zavisnosti. Više od 80 odsto zavisimo od Kine za mnoge kritične sirovine, a za neke rijetke zemlje 90 odsto“, rekla je.
Najavila je osnivanje nove evropske korporacije za kritične sirovine, koja bi trebalo da pomogne EU da nabavlja i skladišti materijale potrebne za električne automobile, čipove i baterije, čiste tehnologije i odbranu.
„Ne zavisi samo naša industrija od ovoga, već i naša nezavisnost i naša bezbjednost“, kazala je.
Bankarski sistem i evropske kompanije
Fon der Lajen je rekla da je evropskim kompanijama potreban bankarski sistem „izgrađen za rast, a ne samo za stabilnost“.
Najavila je novi paket za bankarski sektor, usmjeren na pojednostavljenje i smanjenje fragmentacije.
„Znamo da potražnja za kapitalom postoji. Ali potrebni su nam veći kapacitet i veća spremnost na rizik“, rekla je.
Navela je da evropski dubokotehnološki startapi imaju potencijal da u 2026. privuku rekordna ulaganja rizičnog kapitala.
Kao primjer evropskog uspjeha izdvojila je kompaniju ICEYE, koju su osnovala dva mlada Evropljana, Rafael iz Poljske i Peka iz Finske, koji su se upoznali kroz program Erasmus.
„Prije nekih 15 godina zajedno su osnovali tehnološki startap. Razvili su svoje ideje oko satelitskih snimaka. Dobili su sredstva iz Horizonta. Dokazali su svoju tehnologiju. Rasli su uz privatne investicije“, rekla je.
Danas je, kako je navela, ICEYE jedna od vodećih svjetskih kompanija za svemirsku tehnologiju, sa kancelarijama u Finskoj, Poljskoj, Španiji i Grčkoj.
„Priča o ICEYE pokazuje da je Evropa dom inovacija i da možemo ponovo probuditi evropski preduzetnički duh“, zaključila je taj dio obraćanja.
„Ovo ljeto bilo je ljeto istine“
Govoreći o klimatskim promjenama, Fon der Lajen rekla je da je ovo ljeto bilo „ljeto istine“, upozorivši na to da gotovo nijedan dio Evrope nije bio pošteđen posljedica ekstremnih vremenskih prilika. Najavila je novi okvir za klimatsku otpornost, evropski plan za toplotne talase, inicijativu za vodu i savez za klimatsko osiguranje, uz poruku da Evropa mora značajno povećati spremnost na klimatske rizike.
„Gotovo nijedan dio našeg kontinenta nije bio pošteđen. U Belgiji je Hoge Venen, tresetište koje se formiralo tokom vjekova, izgorjelo i pretvorilo se u pustoš pepela. Plamenovi su bjesnili od planina Irske do ostrva Grčke i Hrvatske. U Alpima se drevni glečeri svakog dana dodatno povlače“, rekla je.
Prema njenim riječima, posljedice su „jednostavno razorne“.
„660.000 hektara je izgorjelo do temelja. Izgubljeno je oko 12 miliona tona usjeva. Ključne rijeke poput Dunava, Rajne, Loare i Garone nestaju pred našim očima“, navela je Fon der Lajen.
Dodala je da je tokom toplotnih talasa zabilježeno više od 35.000 dodatnih smrtnih slučajeva, dok su domovi za stare i bolnice bili opasno pregrijani.
„A sve ovo je samo najava onoga što dolazi. Ovo su bili najtopliji ljetnji mjeseci ikada. Ali vjerovatno najhladniji u odnosu na godine koje dolaze“, rekla je.
Fon der Lajen je naglasila da je nauka jasna i da se Evropa zagrijava dvostruko brže od globalnog prosjeka.
„Naravno, tranzicija je složena i moraćemo usput da se prilagođavamo i učimo, ali nema sumnje da Evropa može, mora i hoće ostati na putu ka našim klimatskim ciljevima“, rekla je.
„Ovo nije pitanje ublažavanja ili prilagođavanja. Potrebno nam je oboje. I oni moraju međusobno jačati jedno drugo. To je jedini način da se postigne klimatska otpornost“, kazala je.
Najavila je da će Komisija narednog mjeseca predstaviti novi okvir za klimatsku otpornost, kojim će biti identifikovano 100 najugroženijih područja u Evropi i procijenjeni rizici i nivo na kojem bi njima trebalo upravljati.
„To će biti pristup cijelog društva, sve do lokalnog nivoa, gdje je prilagođavanje najvažnije“, rekla je, dodajući da je cilj i da Evropa iskoristi tržište tehnologija za prilagođavanje klimatskim promjenama, uključujući usjeve otporne na sušu, zaštitu od poplava i energetski efikasno hlađenje.
Fon der Lajen je navela da je samo 25 odsto gubitaka od katastrofa u Evropi pokriveno privatnim osiguranjem.
„To znači da nacionalni budžeti prečesto postaju osiguravač posljednjeg utočišta. Moramo djelovati kako bismo zatvorili ovaj jaz. Zato će Komisija uspostaviti savez za klimatsko osiguranje“, rekla je.
Najavila je i evropski plan za toplotne talase.
„Ne smije biti ponavljanja ovog ljeta. Potrebni su nam bolji sistemi ranog upozoravanja i bolja zdravstvena spremnost. Potrebni su nam prilagođavanje gradova i hlađenje. I moramo podržati najugroženije“, naglasila je.
Voda i prehrambena bezbjednost
Kao drugi prioritet izdvojila je vodu i prehrambenu bezbjednost.
„Znamo rizike nestašice vode za poljoprivrednike, mala i srednja preduzeća, energiju i lance snabdijevanja. Ipak, evropske cijevi gube gotovo jedan litar na svaka četiri litra, uglavnom zbog curenja. Kakav gubitak“, rekla je.
Najavila je novu evropsku inicijativu za vodu, uz poruku da je voda ključna za industriju i prehrambenu bezbjednost.
„Usjevima je potrebna voda da rastu, stoci da preživi, čitave žetve zavise od nje“, rekla je.
Komisija će, kako je navela, predložiti mjere za unapređenje upravljanja rizicima i rješavanje nedostatka osiguranja.
Fon der Lajen je posebno zahvalila evropskim poljoprivrednicima.
„Još jednom su evropski poljoprivrednici odgovorili na izazov ovog beskrajnog ljeta. I, uvaženi poslanici, evropski poljoprivrednici su najbolji na svijetu i podržaćemo ih na svakom koraku“, rekla je.
Evropska vatrogasna flota
Govoreći o šumskim požarima, Fon der Lajen je rekla da oni postaju intenzivniji, češći i rasprostranjeniji.
„Moram reći da sam veoma ponosna na odgovor Evrope, naša evropska sredstva koja lete širom kontinenta. Ali jasno je da moramo razmišljati šire i učiti brže“, rekla je.
Zbog toga je, kako je navela, Komisija zatražila od nekih od najiskusnijih evropskih vatrogasaca i stručnjaka za vanredne situacije da predvode rad na unapređenju spremnosti i prevencije.
Oni će razmatrati sve aspekte pripremljenosti, „od civilno-vojne koordinacije do potreba za novim kapacitetima“.
„Zatražila sam od njih da daju prijedloge, uključujući buduću evropsku vatrogasnu flotu“, rekla je Fon der Lajen.
Govoreći o evropskim ekipama za vanredne situacije, rekla je da su one samo ove godine „spasile bezbroj života i domova“.
Potom je ispričala priču o danskom pilotu Runi Kinderu.
Prema njenim riječima, njegova strast prema letenju odvela ga je širom svijeta, nakon čega se nastanio u malom kanadskom gradu Taurusu i postao jedan od najiskusnijih civilnih pilota u zemlji.
„Ali Runa je želio da svoj talenat stavi u službu veće misije. Zato se vratio u Evropu da pomogne u gašenju šumskih požara širom našeg kontinenta“, rekla je.
U julu je, kako je navela, učestvovao u brojnim uspješnim misijama, nakon čega je trebalo da dobije zasluženi odmor.
„Ali vanredna situacija bila je na vrhuncu. Zato je Runa odlučio da ostane. Nekoliko dana kasnije doživio je tragičnu nesreću sa svojim oficirem za koordinaciju gašenja požara. Obojica, Runa i oficir, poginuli su. Umrli su kao heroji“, rekla je Fon der Lajen.
Predsjednica Komisije kazala je da je pozvala Runinu majku i braću da budu njeni posebni gosti u Evropskom parlamentu.
„Draga Margaret, draga Tua, dragi Kar, čast nam je što ste ovdje. Runa je dao svoj život da bi spasio druge. I danas mu cijela Evropa duguje“, poručila je.
Fon der Lajen je najavila nove trgovinske sporazume i partnerstva, uključujući mogućnost da Kanada postane prvi pridruženi član EU, te predstavila planove za jačanje evropske bezbjednosti, uključujući novi evropski bezbjednosni protokol, Evropski savjet za bezbjednost i instrument za strateške kapacitete odbrane. U obraćanju Evropskom parlamentu upozorila je da hibridne prijetnje Evropi postaju sve direktnije i poručila: „Evropa će braniti svaki pojedinačni kvadratni metar svoje teritorije.“
Govoreći o ravnopravnosti žena, Fon der Lajen je rekla da se Evropa ne smije vratiti u vrijeme „u kojem su žene bile građani drugog reda“.
„Toliko smo se borile za jednak tretman, jednake mogućnosti, jednaku platu. Pogledajte ovu salu. Konačno, ovdje nas ima mnogo – predsjednice, potpredsjednice, liderke grupa, komesarke, poslanice Evropskog parlamenta, zaposlene i redarke“, rekla je.
„Zato želim da pošaljem vrlo jasnu poruku. Žene su ovdje da ostanu. Branićemo svoja prava. I nastavićemo da se svakog dana zalažemo za naše vrijednosti“, poručila je.
Najavila je da će sa predsjednikom Evropskog savjeta Antonijom Koštom biti domaćin samita posvećenog „trajnim principima evropskog socijalnog stuba“.
„Vremena se mogu mijenjati, tehnologije se mogu mijenjati, ali naše vrijednosti se ne mijenjaju. U Evropi će ljudi uvijek biti na prvom mjestu“, rekla je.
Nova trgovinska partnerstva i „srednji koridor“
Fon der Lajen je rekla da će evropski prosperitet i bezbjednost u novom geopolitičkom okruženju zavisiti i od odnosa sa partnerima širom svijeta.
„Ove godine smo potpisali sporazume o slobodnoj trgovini sa Indijom, Mercosurom, Meksikom, Australijom i Indonezijom. Sada imamo trgovinske sporazume sa više od 80 zemalja. Više nego bilo ko drugi na svijetu“, rekla je.
Najavila je novi međunarodni projekat povezivanja kojim bi Južni Kavkaz i Centralna Azija trebalo direktno da budu povezani sa evropskim tržištem.
Riječ je o takozvanom „srednjem koridoru“, kroz koji EU, u okviru inicijative Global Gateway, želi da privuče do 12 milijardi eura javnih i privatnih ulaganja.
„Naš cilj je da diverzifikujemo rute, utrostručimo trgovinske tokove i do 2030. godine drastično skratimo vrijeme tranzita tereta“, rekla je.
Najavila je regionalni samit o povezivanju, koji će biti organizovan sa premijerom Bugarske.
Fon der Lajen je rekla da su partnerstva „strateški izbor za Evropu“, ali i odgovor na sve veću fragmentaciju međunarodnog sistema zasnovanog na pravilima.
„Za neke je odgovor da djeluju sami. Ali za nas to nije opcija“, rekla je.
„Evropa će uvijek predvoditi kada je riječ o odbrani sistema zasnovanog na pravilima. Ali više ne možemo računati na to da će on biti jedini način da osiguramo svoje interese. Niti možemo pretpostaviti da će nas njegova pravila zaštititi od složenih prijetnji sa kojima se suočavamo“, kazala je.
Fon der Lajen predlaže Kanadi status pridruženog člana EU
Poseban dio obraćanja posvetila je kanadskom premijeru Marku Karniju, koji je bio prisutan u Evropskom parlamentu.
„Mark, tvoje prisustvo ovdje simbol je trajnog prijateljstva između naših naroda. Naše kulturne, istorijske i lične veze duboko su utkane u naša društva“, rekla je.
Navela je da je, zahvaljujući CETA sporazumu, trgovina robom između EU i Kanade porasla za 75 odsto za manje od decenije.
„To pokazuje snagu naših trgovinskih sporazuma“, rekla je.
Fon der Lajen je kazala da EU i Kanada dijele stavove o vještačkoj inteligenciji, klimatskim promjenama, Arktiku i geopolitici, kao i da su zajedno djelovale po pitanjima Ukrajine, odbrane, sirovina i lanaca snabdijevanja.
„Ali prije svega, dragi Mark, Evropa i Kanada vjeruju u demokratiju. Da moć ne pripada najjačima, najbogatijima i najglasnijima, već svima nama. Da demokratije imaju slobodu da biraju sa kim će sarađivati“, rekla je.
Najavila je produbljivanje saradnje u oblasti pametne proizvodnje, odbrambene industrije, Arktika, energije, kritičnih minerala, baterija, vještačke inteligencije, kvantnih tehnologija, sajber-bezbjednosti i ekonomske bezbjednosti.
„Ovo nije partnerstvo protiv bilo koga drugog, već za našu zajedničku snagu. Ukratko, želimo da odnose sa Kanadom podignemo na najviši mogući nivo“, rekla je.
Potom je iznijela konkretnu inicijativu:
„I dragi Mark, rekla sam da moramo hitno ponovo osmisliti naša partnerstva. Zato bih željela da radim sa tobom na otvaranju vrata da Kanada postane prvi pridruženi član Evropske unije.“
„Hibridne prijetnje su sve manje hibridne“
Fon der Lajen je zatim govorila o bezbjednosti i ruskoj agresiji na Ukrajinu.
„Evropsko vjerovanje u saradnju uvijek je bilo vođeno mirom. To je naš raison d'être. Danas je taj mir ugrožen. Ruski agresorski rat protiv Ukrajine bjesni“, rekla je.
Navela je da prijetnje rastu i na teritoriji EU.
„Samo ove sedmice vidjeli smo to u Litvaniji, Danskoj i Poljskoj, a pokušaj napada u Lajpcigu je još jedan dokaz“, rekla je.
Za taj incident je poručila:
„Moramo biti jasni šta je ovo bilo. Napad, korišćenjem materijala vojnog nivoa, koji su izveli ruski operativci na evropskom tlu. Napad ne samo na jednu državu članicu, već protiv cijele naše Unije. I, uvaženi poslanici, nećemo to dozvoliti.“
Fon der Lajen je upozorila na porast hibridnih prijetnji.
„Ne smijemo imati iluzija o onome što se ovdje događa. Hibridne prijetnje sa kojima se Evropa suočava sve su manje hibridne, a sve manje su samo prijetnje. Sajber-napadi, sabotaže, podmetanje požara, upadi dronova – sve se to svakog dana povećava“, rekla je.
Zbog toga je najavila da će sa visokom predstavnicom EU za spoljne poslove i bezbjednosnu politiku predložiti novu evropsku bezbjednosnu strategiju.
„Već imamo mnogo alata. I jačamo naš rad sa NATO-om. Ali naša doktrina, naše institucije i naše odlučivanje nijesu pratili novu realnost“, rekla je.
Prema njenim riječima, evropski sistemi „napravljeni su za drugačiji svijet“.
„Moramo razmotriti da li su i dalje odgovarajući za svoju svrhu“, kazala je.
Najavila je i evropski odgovor na hibridne prijetnje.
„Evropi je, na primjer, potreban sopstveni plan za suprotstavljanje hibridnim prijetnjama. Hitno nam je potreban konsenzus o tome kako odgovoriti na određene incidente, one koji su ispod nivoa oružane agresije, ali jasno ugrožavaju našu nacionalnu bezbjednost“, rekla je.
To bi, kako je navela, bio mehanizam koji bi dopunio član 4 NATO-a.
„Vjerujem da je vrijeme da Evropa ima sopstveni član 4, odnosno protokol za vanredne bezbjednosne situacije. Kada ga aktivira jedna država članica, sve države članice treba da se sastanu kako bi koordinirale evropski odgovor, odvratile dalju eskalaciju i ublažile posljedice“, rekla je.
Evropski savjet za bezbjednost
Fon der Lajen je najavila i konkretizovanje ideje o Evropskom savjetu za bezbjednost.
„Dugo razgovaramo o formatu lidera usmjerenom na bezbjednost našeg kontinenta, uz partnere poput Kanade, Ukrajine, Ujedinjenog Kraljevstva, Norveške i drugih. Sada je to još hitnije, imajući u vidu prirodu i razmjere rizika sa kojima se suočavamo“, rekla je.
„Zato ćemo iznijeti naše ideje kako bi Evropski savjet za bezbjednost postao stvarnost. Hitnost je jasna“, dodala je.
„Evropa će braniti svaki kvadratni metar svoje teritorije“
Fon der Lajen je potom govorila o evropskoj odbrani i povećanju ulaganja.
„Rast potrošnje za odbranu doveo je do rekordnih nivoa ulaganja u naše kapacitete i snage. Novi zajednički projekti pokreću se, a trošimo više evropski nego ikada prije“, rekla je.
Prema njenim riječima, to znači veće narudžbine za evropsku industriju, veću interoperabilnost i ekonomiju obima.
Kao posebno važne izdvojila je strateške kapacitete, odnosno ključna sredstva podrške i „multiplikatore snage“ na kojima počiva kredibilna odbrana.
Navela je protivvazdušnu i protivraketnu odbranu, strateški transport, dopunu goriva u vazduhu, svemirske i sajber-sisteme.
„Ovi sistemi su od suštinskog značaja i potrebno nam ih je više. Samo zajedno Evropa ima kapacitet da ih obezbijedi“, rekla je.
Najavila je novi evropski instrument za strateške kapacitete, potpuno usklađen sa NATO-om.
„Jer samo snažan i kredibilan evropski odbrambeni stav može garantovati našu bezbjednost. I tu ne smije biti nikakve sumnje“, rekla je Fon der Lajen.
„Evropa će braniti svaki pojedinačni kvadratni metar svoje teritorije“, naglasila je.
Strategija terora u Ukrajini
Predsjednica Evropske komisije rekla je da će Evropska unija nastaviti da podržava Ukrajinu, uključujući kroz zajedničke projekte i ulaganja u inovacije, dok je ruske napade na ukrajinske gradove opisala kao „namjernu strategiju terora“.
Govoreći o ruskoj agresiji na Ukrajinu, Fon der Lajen je rekla da su ukrajinski gradovi ovog ljeta svakodnevno bili izloženi napadima.
„Jer, uvaženi poslanici, svakog dana ovog ljeta, udar za udarom pogađao je ukrajinske gradove“, rekla je.
Posebno je pomenula napad na Odesu.
„U Odesi su ruski dronovi usred dana pogodili pretrpani tržni centar. Zatim su udarili drugi put, namjerno ciljajući spasioce koji su pritekli u pomoć“, rekla je.
„Ovo nije samo rat. Ovo je namjerna strategija terora“, poručila je fon der Lajen.
Istovremeno je naglasila da Ukrajinci, uprkos napadima, nijesu izgubili odlučnost.
„Ali Ukrajinci su bezbroj puta dokazali da njihov duh ne može biti slomljen“, rekla je.
Kao simbol ukrajinske otpornosti ispričala je priču o djevojčici Saši.
„Ovog ljeta jedna djevojčica pokazala je cijelom svijetu pravu suštinu toga. Kada je rat počeo, Saša je bila šestogodišnja djevojčica sa velikom strašću. Više od svega voljela je gimnastiku“, rekla je.
Prema riječima Fon der Lajen, ruskog napada u maju Sašin dom je pogođen projektilom, nakon čega je djevojčica izvučena ispod ruševina.
„Provela je dvije sedmice u komi, a kada se probudila, otkrila je da je njena lijeva noga zauvijek nestala. Činilo se da se njen san srušio zajedno sa njenom kućom“, rekla je.
Ali Saša, kako je navela, nije odustala.
„Samo sedam mjeseci nakon napada vratila se u salu sa novom protezom. Trenirala je jače nego ikada. Počela je da osvaja zlato za zlatom“, rekla je Fon der Lajen.
Ovog ljeta Saša je, prema njenim riječima, putovala širom svijeta sa svojim „plesom slobode“, sa ciljem da govori o ukrajinskoj otpornosti i borbi za slobodu.
„Inspirisala je ljude na Ajfelovom tornju i na Tajms skveru, u Riju i Tokiju. A danas želi da svoju poruku donese upravo ovdje, u srce Evrope“, rekla je Fon der Lajen.
Na kraju je pozvala poslanike da joj se pridruže u pozdravljanju Saše.
„Uvaženi poslanici, pridružite mi se u pozdravljanju Saše. Saša, ti si velika inspiracija“, istakla je.
„Evropa podržava pravo Izraela na samoodbranu, Palestinci imaju jednako pravo na bezbjednost i dostojanstvo“
Predsjednica Evropske komisije rekla je da je Evropa najveći pojedinačni doprinosilac međunarodnim naporima za podršku Palestincima, navodeći da je kroz Donatorsku grupu za Palestinu i inicijativu „Team Gaza“ okupila 65 delegacija i da je obećano gotovo milijardu eura za obnovu Gaze i podršku modernoj Palestinskoj upravi.
„Evropa podržava pravo Izraela na samoodbranu, a palestinski narod ima jednako pravo da živi u bezbjednosti i dostojanstvu“, rekla je.
Dodala je da je uloga Evrope da „održi plamen rješenja o dvije države“.
„Evropa će biti uz Španiju“
Fon der Lajen je, govoreći o migracijama, rekla da se ovog ljeta ponovo pokazalo koliko je važno da evropske države djeluju zajedno – od istočnih granica do obala Krita i širom Mediterana.
Prema njenim riječima, dvije stvari povezuju različite krize na evropskim granicama.
„Prva je da ranjive ljude iskorišćavaju trgovci ljudima i krijumčari, naši protivnici“, rekla je.
Zbog toga je Komisija predložila režim sankcija kojim bi kriminalci bili pogođeni „tamo gdje ih najviše boli“.
Drugo, naglasila je, jeste da su „sve naše spoljne granice evropske granice“.
„Zato želim da se direktno obratim građanima Španije. Granica Seute je evropska granica. Jer je Seuta Španija, a Seuta je Evropa, i Evropa će biti uz vas“, poručila je.
Fon der Lajen je rekla da je „jedino rješenje evropsko rješenje“, podsjećajući na Pakt o migracijama i azilu.
„Poslije godina rada konačno imamo zajednički evropski okvir. On svima daje odgovornosti i od svih zahtijeva solidarnost“, rekla je.
Navela je da je u posljednje dvije godine broj nezakonitih dolazaka smanjen za 55 odsto, odnosno više od polovine, uz dodatni pad od 37 odsto ove godine.
„To je stvaran napredak“, rekla je.
Ipak, prema njenim riječima, događaji ovog ljeta pokazali su da evropski instrumenti moraju da se razvijaju, posebno za vanredne situacije.
Najavila je novi evropski instrument za vanredne situacije, koji bi mogao biti aktiviran samo pod strogo definisanim kriterijumima i omogućio vremenski ograničenu i jasno definisanu fleksibilnost u primjeni standardnih procedura.
„Poruka Evrope je jasna. Uvijek ćemo poštovati naše vrijednosti i osnovna prava. Ali nikada nećemo praviti kompromis kada je riječ o zaštiti naših granica, jer mi, Evropljani, odlučujemo ko dolazi u našu Uniju i pod kojim okolnostima, a ne krijumčari i trgovci ljudima“, rekla je.
Najavila je jačanje Frontexa, posebno radi ubrzavanja povrataka, unapređenje sistema ranog upozoravanja i veću saradnju sa trećim zemljama.
„I konačno, nastavićemo da se bavimo uzrocima nezakonitih migracija“, rekla je, uz poruku da susjednim zemljama treba pomoći većim ulaganjima i ponuditi mladima poslove, vještine, obuke i pripravništva kako ne bi bili prinuđeni da rizikuju živote.
Najavila je novu „Mediteransku inicijativu za vještine i radna mjesta za mlade“.
„Naše demokratije su ugrožene“
Fon der Lajen je upozorila i na dezinformacije, strano miješanje i pokušaje podrivanja evropskih demokratija.
„Izbori su trovani stranom propagandom. Teorije zavjere se grade na viralnim deepfake video-snimcima. Ovo je kognitivni rat“, rekla je.
Naglasila je da Evropljani svoje stavove formiraju na osnovu pristupa „pouzdanim, nezavisnim informacijama“.
„Tako raspravljamo, pravimo kompromise i pronalazimo rješenja“, rekla je.
Prema njenim riječima, otvorenost evropskih društava je njihova „najveća snaga“, ali je protivnici koriste za iskrivljavanje debate i istine.
Zbog toga je potrebna zajednička sposobnost da se prijetnje „predvide, otkriju i na njih odgovori“.
Fon der Lajen je podsjetila da je prošle godine najavila Centar za demokratsku otpornost, navodeći da on već radi sa državama članicama i Evropskim parlamentom.
Istovremeno je upozorila da prijetnje demokratiji „ne dolaze samo spolja“.
„Pogledajte Mađarsku“
Govoreći o demokratskoj otpornosti unutar EU, Fon der Lajen je rekla da se bilježi rast „antidemokratskih, antievropskih snaga“, ali da „ništa nije neizbježno“.
„Samo pogledajte Mađarsku“, rekla je.
Navela je 12. april kao datum koji će, prema njenim riječima, dugo ostati u sjećanju.
„12. april, dan kada je mađarski narod uzeo svoju budućnost u svoje ruke. Izabrali su demokratiju. Izabrali su Evropu. Vratili su Mađarsku tamo gdje pripada, u srce Evropske unije“, rekla je.
Dodala je da je počelo poništavanje godina nazadovanja, da se ubrzava borba protiv korupcije i zarobljavanja države, te da je ostvaren napredak u oblasti osnovnih prava i akademskih sloboda.
„A sada su milijarde eura ulaganja u Mađarsku odblokirane“, rekla je.
Fon der Lajen je rekla da će, sa narednim dugoročnim budžetom EU, biti potrebno ići još dalje u povezivanju evropskih fondova sa poštovanjem vladavine prava.
„Poštovanje vladavine prava i osnovnih prava je obavezno za evropske fondove. To sada i ubuduće mora biti u središtu budžeta“, poručila je.
„Veliko zarobljavanje naše djece“
Fon der Lajen je zatim prešla na uticaj društvenih mreža na djecu i mlade.
„Mladi Evropljani sada provode četiri do šest sati dnevno pred ekranima. Djeca se sve dublje uvlače u sadržaje osmišljene da ih zadrže u beskonačnom skrolovanju. Ono čemu svjedočimo je veliko zarobljavanje naše djece“, rekla je.
Kako je navela, riječ je o zarobljavanju njihove pažnje, koncentracije i uma.
„To djeci oduzima djetinjstvo“, rekla je.
Fon der Lajen je kazala da djeci treba vrijeme da odrastaju, da budu sa drugima, iskuse emocije i izbore stvarnog života, pa čak i da im bude dosadno.
„Jer tada moraju da koriste maštu. Tada moraju da razgovaraju, da se slože, da se ne slože, da formiraju mišljenje, da promijene mišljenje“, rekla je.
Prema njenim riječima, roditelji vide posljedice: gubitak sna, anksioznost, samopovređivanje, a u sve većem broju slučajeva i tragedije sa smrtnim ishodom.
Fon der Lajen je pomenula slučaj Oleje, 14-godišnje djevojčice iz Belgije, rekavši da je umrla prije mjesec dana nakon što je bila žrtva nasilja na internetu.
„Priča je tako tragična i puna tuge. Nijesam bila sigurna da li da je danas ovdje pomenem“, rekla je.
Dodala je da je majka djevojčice „veoma dirljivo govorila o svojoj kćerki i strastveno o tome da spriječi da se ovo dogodi drugima“.
„I želim da njenim riječima učinim pravdu, pa ću govoriti na francuskom, kao što je i ona“, rekla je Fon der Lajen.
EU Kids Act: „Ne društvenim mrežama mlađima od 13 godina“
Fon der Lajen je najavila da će Evropska komisija sjutra predstaviti Kids Act, novi paket mjera za zaštitu djece na internetu.
„Pristupićemo tome postepeno i diferencirano. Svako doba ima svoje osjetljivosti. I zato će svako imati svoj nivo zaštite“, rekla je.
Zatim je precizirala:
„Nema društvenih mreža za mlađe od 13 godina. Nema ličnog naloga prije 15. godine.“
Za uzrast od 13 do manje od 15 godina, prema njenim riječima, bili bi dozvoljeni samo nalozi koje postavljaju i nadziru roditelji ili staratelji, uz ograničene funkcije i vremensko ograničenje od jednog sata dnevno.
„A između 15 i 18 godina, bezbjedan dizajn biće obaveza platformi“, rekla je.
Fon der Lajen je poručila da Evropa ne mora prihvatiti moć velikih tehnoloških kompanija kao nešto što se ne može ograničiti.
„Ne moramo prihvatiti funkcije koje izazivaju zavisnost. Ne moramo prihvatiti da djeca budu uvučena u sve ekstremniji sadržaj. Ne moramo prihvatiti da se fotografije djevojčica koriste za seksualizovane slike generisane vještačkom inteligencijom“, rekla je.
„I zato ćemo, budući da ovo ne prihvatamo, preokrenuti teret dokazivanja. Sada će platforme morati nama da dokažu da su bezbjedne“, poručila je.
„Jer ovo nije pitanje toga kada maloljetnici pristupaju društvenim mrežama. Pitanje je kada i kako dopuštamo društvenim mrežama da pristupaju našim maloljetnicima“, rekla je Fon der Lajen.
„Evropa ima moć da djeluje. Mi odlučujemo o pravilima, a ne velike tehnološke kompanije“, dodala je.
Najavila je i širi okvir – Digital Fairness Act, koji će Komisija predložiti na jesen, uz obrazloženje da problem dizajna koji izaziva zavisnost ne pogađa samo maloljetnike.
Govoreći na kraju na francuskom, Fon der Lajen je pozvala na povratak „kritičkom mišljenju“ i sposobnosti razmišljanja potrebnoj za razvoj evropskog projekta.
O Zapadnom Balkanu, zemljama kandidatima, glorifikovanju Ratka Mladića...
Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen poručila je u Evropskom parlamentu da će budućnost Ukrajine, Moldavije i zemalja Zapadnog Balkana biti u Evropskoj uniji, najavljujući da će uskoro biti predstavljene mape puta za najnaprednije zemlje kandidate. Istakla je da će proces proširenja ostati zasnovan na zaslugama, ali da je poštovanje evropskih vrijednosti „nepregovaračko“.
„Bila sam užasnuta snimcima sa sahrane Ratka Mladića u Beogradu prošle sedmice“, rekla je Fon der Lajen.
Ona je podsjetila na to da je Mladić počinio „neke od najstrašnijih zločina protiv čovječnosti“ i poručila da „glorifikaciji ratnih zločinaca jednostavno nema mjesta u Evropskoj uniji“.
„Sve žrtve ratova u bivšoj Jugoslaviji zaslužuju da ih se sjećamo, a sve njihove porodice zaslužuju naše saosjećanje“, rekla je predsjednica Evropske komisije.
„Jer upravo to branimo kao Unija: istinu, pravdu i poštovanje naših vrijednosti“, dodala je Fon der Lajen.
Govoreći o evropskoj perspektivi susjednih zemalja, ona je rekla da je dovoljno pogledati prema Ukrajini, Moldaviji, Zapadnom Balkanu i drugim državama koje su blizu Unije da bi se vidjelo „koliko je evropska ideja i dalje živa“.
Fon der Lajen je poručila da će pripadnost zajedničkoj evropskoj kući značiti i sigurnost da će Evropljani „uvijek biti tu jedni za druge“.