Evropska centralna banka (ECB) povećaće kamatne stope 10. septembra, drugi i posljednji put u ovom ciklusu, što bi predstavljalo njen najkraći ciklus povećanja kamata u posljednjih 15 godina, pokazuje anketa Reutersa među ekonomistima objavljena danas.
Većina ekonomista obuhvaćenih anketom smatra da rast cijena energenata vjerovatno neće izazvati šire inflatorne pritiske.
Iako se rat na Bliskom istoku posljednjih dana ponovo intenzivirao, a prinosi na globalne obveznice naglo porasli tokom protekle sedmice, analitičari koji prate centralnu banku i dalje očekuju da će ECB biti nesklona dodatnom pritisku na krhku ekonomiju.
„I dalje nam je teško da zamislimo da bi ECB, usred problema s javnim finansijama i naglog rasta prinosa na obveznice, zaista bila spremna da dolije još ulja na vatru“, rekao je Karsten Bžeski, globalni šef makroekonomskih istraživanja u ING-u, koji očekuje povećanje kamata za 0,25 procentnih poena u septembru, ali ne i dodatna povećanja nakon toga.
„Drugim riječima, teško je zamisliti da bi ECB bila spremna da rizikuje recesiju kako bi se izborila s onim što je i dalje klasičan šok na strani ponude“, rekao je on.
Inflacija u eurozoni ubrzala je na 3,3 odsto u avgustu, dodatno se udaljivši od cilja ECB-a od dva odsto, ali je rast uglavnom posljedica troškova energije, što dodatno ide u prilog povećanju kamatnih stopa u septembru.
Ipak, ekonomisti nijesu uvjereni da će ECB nakon toga morati ponovo da reaguje, za razliku od tržišta terminskih ugovora na kamatne stope, koje već uračunava i treće povećanje.
Svih 65 ekonomista koji su učestvovali u Reutersovoj anketi sprovedenoj od 31. avgusta do 3. septembra prognoziralo je da će ECB naredne sedmice povećati depozitnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, na 2,50 odsto. U prethodnoj anketi, sprovedenoj u avgustu, takvo očekivanje imalo je 83 odsto ekonomista, dok je prije julskog sastanka ECB-a taj udio iznosio 72 odsto. ECB je posljednji put povećala kamatne stope u junu.
Oko 91 odsto ekonomista očekuje da će depozitna stopa na kraju ove godine biti 2,50 odsto, dok 78 odsto njih smatra da će na tom nivou ostati do sredine naredne godine. U prošlomjesečnoj anketi ti udjeli iznosili su 80, odnosno 63 odsto.
„Kada je riječ o periodu nakon septembra, razlog zbog kojeg će prestati da povećavaju kamate jeste to što i dalje smatramo da će se inflacija tokom naredne godine približiti ciljanoj stopi“, rekla je Pija Fromlet, ekonomistkinja za eurozonu u SEB-u.
„Međutim, postoji rizik da inflacija bude viša od naše prognoze“, dodala je.
Ukoliko se prognoze iz ankete ostvare, ovo će biti najkraći ciklus povećanja kamatnih stopa ECB-a od 2011. godine, kada je banka dva puta povećala kamate kao odgovor na nagli rast cijena nafte. Mnogi kreatori monetarne politike danas te poteze smatraju greškom.
Ekonomisti su ove godine u šest navrata povećavali prognoze inflacije za 2026. godinu, a sada očekuju da će ona iznositi 2,9 odsto. Riječ je o najvećim uzastopnim povećanjima godišnje prognoze od 2022. godine.
Tada se ECB pridružila centralnim bankama širom svijeta u pokretanju najagresivnijeg ciklusa monetarnog pooštravanja u posljednjih nekoliko decenija, kako bi se izborila s rekordno visokom inflacijom, koju je djelimično podstakla ruska invazija na Ukrajinu.
Prognoze inflacije za ovaj i naredni kvartal povećane su na 3,2, odnosno 3,3 odsto, sa ranijih 3,0 i 3,2 odsto. Očekuje se da se inflacija neće vratiti na cilj ECB-a od dva odsto prije kraja 2027. godine, dok bi osnovni inflatorni pritisci u narednim kvartalima mogli dodatno ojačati.
Za sada, kreatori monetarne politike ECB-a nemaju mnogo volje da nakon septembra najavljuju dalja povećanja kamata, dijelom zbog dobro usidrenih dugoročnih inflacionih očekivanja, saopštilo je nedavno Reutersu nekoliko izvora. To je u skladu i s rezultatima ankete.
Ipak, za promjenu takvog stava možda neće biti potrebno mnogo, posebno ako se rat u Iranu produži ili dodatno intenzivira.
„Visoke cijene dizela, benzina i hrane veoma su vidljive potrošačima. Ako se ti pritisci nastave, kratkoročna očekivanja potrošača u pogledu inflacije vjerovatno će ponovo porasti. Tada postoji i rizik od ubrzanja rasta zarada“, rekao je Alen Dir, glavni ekonomista Natixisa za Evropu.
Ekonomisti očekuju da će ekonomija eurozone ove godine porasti 0,8 odsto, a naredne godine 1,2 odsto.