Ruske državne obveznice su doživjele najsnažniju prodaju za nekoliko godina nakon objave informacija da Kremlj planira povećati vojne troškove za 40%. O tome je u ponedeljak, 22. juna, izvestio The Moscow Times.
Napominje se da indeks RGBI, koji prati kote državnih obveznica (federalne pozajmice), u ponedeljak je pao za 1,59% – rekordno od kraja septembra 2022. godine, kada je Vladimir Putin objavio "delimičnu mobilizaciju".
Pad koji je počeo u petak (za 0,8%) ubrzao se dvostruko početkom nove nedelje. Kao rezultat toga, indeks je pao na minimum od februara, a prinos dugoročnih OFZ-ova dostigao je rekordnih godinu dana 15,5% godišnje – toliko će vlada morati da plati da pozajmi za budžet na 10-15 godina.
Razlozi pada tržišta su rizici povećanja budžetskih rashoda, strah od održive visoke inflacije, kao i stroga politika Centralne banke, navodi izdanje citirajući starijeg analitičara IC Rick-Trust Valerija Popova.
Na sastanku u petak, Centralna banka je smanjila ključnu stopu samo za 0,25 procentnog poena, na 14,25%, a takođe je upozorila da može preispitati tempo njenog snižavanja zbog krize goriva i "budžetskih rizika".
"Situacija se pogoršala nakon što sniženje ključne stope nije ispunilo očekivanja tržišta, a komentari Banke Rusije nisu uneli uverenje u brzo olakšavanje politike", navodi Popov.
Cena rata postaje vidljiva na dugovnom tržištu, navodi ekonomkinja Bloomberg Economics za Rusiju Ekaterina Vlasova: iako je Centralna banka smanjila ključnu stopu sa rekordnih 21%, prinosi državnih obveznica ostaju oko 15% – dvostruko više od nivoa iz 2017-2019. godine. To znači veći teret za budžet: ove godine 9% njegovih rashoda, ili 4 biliona rubalja, biće usmereno na plaćanje kamata po državnim obveznicama, čiji je obim porastao dvostruko od početka rata i dostigao 32 biliona rubalja. Do kraja decenije, Rusija će trošiti 15% BDP-a za održavanje duga, prognoza Bloomberg Economics.
Inicijalno u budžet za 2026. godinu Ministarstvo finansija je predviđalo pozajmice od 4,4 biliona rubalja i smanjenje budžetskog deficita sa 5,8 na 3,8 biliona. Međutim, do kraja maja "rupa" u federalnoj kasi premašila je godišnji plan i bila je dvostruko veća nego prethodne godine – 6 biliona rubalja.
Budžetski rizik se "već realizuje", izjavila je na konferenciji za medije u petak šef Centralne banke Elvira Nabijulina. Nekoliko dana ranije, Državna duma je usvojila zakon koji vladi omogućava da povećava troškove i državni dug preko limita predviđenih zakonom o budžetu. "Proinflaciona rizika za budućnost su značajno porasle, budžetska politika u naredne tri godine biće stimulativnija nego što je predviđeno u našoj osnovnoj projekciji", govorila je Nabijulina.
Napominjemo da, prema podacima Bloomberg-a, vlada Rusije planira povećati vojne troškove ove godine za 4 do 5 biliona rubalja, ili skoro 40% od prvobitnog plana. Ministarstvo finansija namerava da finansira dodatne rashode na armiju putem sekvestracije civilnih stavki i dodatnog privlačenja duga u iznosu od 2-3 biliona rubalja.