Američki diplomata Tomas Barak, specijalni izaslanik predsjednika SAD za Irak i Siriju i ambasador u Turskoj, zalagao se za uključivanje kompanije TI Capital, čiji je osnivač njegov dugogodišnji poslovni saradnik Zijad Gandur, u projekat obnove naftovoda između Iraka i Sirije, iako je zadržao finansijski interes u drugom poslovnom poduhvatu kojim upravlja ta kompanija, objavio je Reuters danas, pozivajući se na više izvora i javno dostupnu dokumentaciju.
Irak i Sirija potpisali su u julu memorandume o razumijevanju s konzorcijumom koji, uz TI Capital, čine američki Chevron i katarska kompanija UCC Holding. Sporazum predviđa tehničke i finansijske studije za obnovu naftovoda Kirkuk–Banijas, koji bi omogućio transport iračke nafte do sirijske mediteranske obale, zaobilazeći Hormuški moreuz.
Prema navodima tri osobe upoznate sa slučajem, Barak je tokom razgovora sa sirijskim i iračkim zvaničnicima, nakon početka rata u Iranu, podržavao uključivanje TI Capitala u projekat.
Barak i irački premijer Ali al Zaidi objavili su 16. juna zajedničko saopštenje u kojem su pozdravili odluku Iraka da unaprijedi memorandum o razumijevanju s TI Capitalom radi obnove naftovoda Kirkuk–Banijas. U tom saopštenju nijesu pomenuti Chevron ni UCC Holding u vezi s projektom.
Reuters nije pronašao dokaze da bi Barak mogao ostvariti finansijsku korist od naftovoda ili drugih projekata povezanih s kompanijom. Dvojica pravnih stručnjaka za etička pitanja navela su da njegove poslovne veze s Gandurom ne predstavljaju krivični sukob interesa ukoliko Barak nema direktnu finansijsku korist od samog naftovoda.
Ipak, stručnjaci upozoravaju na mogući sukob interesa i narušavanje nepristrasnosti.
Ričard Pejner, bivši glavni savjetnik Bijele kuće za etička pitanja i profesor na Univerzitetu Minesota, ocijenio je da je Barakovo zalaganje za projekat „ozbiljan problem“ prema pravilima koja državnim zvaničnicima zabranjuju učešće u pitanjima koja dovode u sumnju njihovu nepristrasnost zbog ličnih ili poslovnih veza.
Prema njegovim riječima, takva pravila mogu se primijeniti i kada zvaničnik nema neposredan finansijski interes, ali je u projekat uključen njegov poslovni saradnik.
„Etički problem predstavlja privid sukoba interesa“, rekla je En Skit, privremena izvršna direktorka Markkula centra za primijenjenu etiku Univerziteta Santa Klara.
Na pitanje šta je Barak trebalo da uradi kako bi postupio u skladu s pravilima, Pejner je odgovorio: „Da nema nikakve veze s ovim naftovodom. Da se potpuno izuzme. Da kaže da ovo nije pitanje u kojem učestvujem.“
Don Foks, bivši pravni savjetnik i vršilac dužnosti direktora američke Kancelarije za vladinu etiku, upozorio je i na pravilo koje zvaničnicima zabranjuje da položaj koriste za promovisanje privatnih kompanija ili ostvarivanje koristi za osobe s kojima su povezani.
Prema podacima koje je Reuters dobio od američke Kancelarije za vladinu etiku, Barak nije podnio zahtjev za izuzeće od pravila o sukobu interesa u vezi s poslovnim vezama s TI Capitalom tokom njegovog učešća u projektu. Takva odobrenja omogućavaju zvaničnicima da učestvuju u poslovima iz kojih bi inače morali da se izuzmu zbog mogućeg sukoba interesa.
U etičkom sporazumu potpisanom prije saslušanja za potvrdu inamenovanja 2025. godine, Barak se obavezao da će se izuzeti iz pitanja koja neposredno utiču na finansijske interese njegovog poslovnog poduhvata s kompanijom TI Capital, osim ako prethodno ne dobije odgovarajuće odobrenje.
Barakova kancelarija i Chevron odbili su da komentarišu slučaj, dok TI Capital, Gandur i UCC Holding nijesu odgovorili na zahtjeve Reutersa za komentar.
Portparol američkog Stejt departmenta izjavio je da ambasador Barak „nema povezanost s projektom naftovoda Kirkuk–Banijas, nikakvu ulogu u njemu niti finansijski interes u tom projektu“, potvrđujući istovremeno da postoji njegova veza s kompanijom TI Capital kroz poslovni poduhvat u sektoru nekretnina.
Portparol je dodao da Barakovi javni komentari o naftovodu odražavaju „dugogodišnji, javno iskazani interes američke politike za regionalnu energetsku integraciju“ i da je potvrđeno da ambasador poštuje etička pravila.
Finansijski interes u projektu nekretnina
U finansijskoj prijavi podnesenoj američkoj Kancelariji za vladinu etiku u martu 2025. godine, prije preuzimanja diplomatskih dužnosti, Barak je prijavio vlasnički udio u kompaniji ACD-TI Oakley Investment LLC, koja razvija veliki stambeni projekat u blizini San Franciska.
U dokumentu nije navedena veličina njegovog udjela, ali je navedeno da ima pravo na 20 odsto dobiti kompanije kada zarada dostigne utvrđeni minimalni nivo.
Prema podacima iz poslovnih registara Kalifornije, kompanijom ACD-TI upravlja TI Capital, a na njenom čelu je Gandur. Barak je naveo da je aranžman o podjeli dobiti uspostavljen kao naknada za usluge koje je pružio kompaniji. Prijavio je i plaćeni konsultantski angažman u tom poslovnom poduhvatu tokom 2024. godine, ali dokumentacija ne precizira iznos naknade.
U posebnom etičkom sporazumu, potpisanom 7. marta 2025, Barak je naveo ACD-TI Oakley među imovinom koju namjerava da zadrži, umjesto da je proda.
Obnova naftovoda za zaobilaženje Hormuškog moreuza
Naftovod Kirkuk–Banijas decenijama je služio za transport iračke sirove nafte do sirijske obale Sredozemnog mora. Njegov rad bio je povremeno obustavljan od početka osamdesetih godina, a potpuno je van funkcije od američke invazije na Irak 2003. godine.
Planovi za njegovu obnovu dobili su novi zamah ove godine, nakon što je Iran, pod američkim napadima, ograničio saobraćaj kroz Hormuški moreuz, što je doprinijelo rastu cijena nafte.
Više sagovornika Reutersa navelo je u avgustu da bi obnova naftovoda koštala 15 milijardi dolara i trajala najmanje četiri godine.
Ideju o uključivanju TI Capitala u regionalni projekat Barak je, prema riječima osobe upoznate s razgovorom, iznio u maju, na marginama Globalne konferencije Milken instituta u Los Anđelesu. Barak i Gandur učestvovali su i na zatvorenom panelu tokom konferencije, na kojem se, između ostalog, razgovaralo o potrebi uspostavljanja novih energetskih pravaca na Bliskom istoku. Predstavnik instituta odbio je da iznese detalje rasprave, navodeći da je panel bio zatvoren za medije.
Barak i Gandur poslovno sarađuju najmanje od 2020. godine, kada su osnovali kompaniju posebne namjene, odnosno SPAC, vrijednu 250 miliona dolara. Taj poduhvat je ugašen nakon što je Barak 2021. uhapšen pod optužbom da je djelovao kao neprijavljeni agent Ujedinjenih Arapskih Emirata. Oslobođen je optužbi 2022. godine.
Iračka vlada je krajem jula naimenovala TI Capital i za člana drugog konzorcijuma, zajedno s UCC Holdingom i kompanijom ConocoPhillips, koji treba da procijeni mogućnosti razvoja gasnog polja Akas, jednog od najvećih iračkih nalazišta gasa koje još nije razvijeno.
TI Capital na svojoj internet stranici navodi da učestvuje i u projektima u sirijskoj luci Tartus, ali bez detaljnijih informacija. Sirijska lučka uprava nije odgovorila na pitanja Reutersa, a agencija nije mogla nezavisno da potvrdi ulogu kompanije u tim projektima. Ni ConocoPhillips nije odgovorila na zahtjev za komentar.
Osoba bliska Baraku izjavila je da ambasador vjeruje Ganduru i njegovoj sposobnosti da pomogne u sprovođenju regionalne strategije američkog predsjednika Donalda Trampa, čiji je cilj približavanje Iraka i Sirije Sjedinjenim Američkim Državama.
„Zijad je izabrani čovjek. Barak ga je lično odabrao“, rekla je ta osoba.
Bijela kuća uputila je Reuters na Stejt department za odgovore na pitanja o ovom slučaju.