Razvojni put „Tvrđave Evrope“

Razvojni put „Tvrđave Evrope“

Debata u Evropskom parlamentu i istovremeno održana sednica Evropske komisije u Strazburu protekli su znaku odbrane od takozvanog „hibridnog napada“ Belorusije na granice Evropske unije. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen situaciju opisuje ovako: „Ovo nije izbeglička kriza, već pokušaj jednog autoritarnog režima da destabilizuje svoje susede.“

Većina govornika u Parlamentu EU se, isto kao i ona, koncentrisala na sukobe sa beloruskim vlastodršcem Aleksandrom Lukašenkom, a manje na humanitarnu krizu i situaciju u kojoj se nalaze ljudi u pograničnoj oblasti.

Više kaznenih mera, ali skoro bez trunke humanitarne pomoći

Komisija želi najpre da na crnu listu stavi turističke ili transportne kompanije koje pomažu u trgovini migrantima. To bi za posledicu moglo da ima zabranu ulaska ili preleta aviona, ili pak zabranu rada u EU. Takođe bi trebalo da bude sankcionisana i beloruska avio-kompanija „Belavia“. Trebalo bi da bude zabranjen i lizing aviona u Irskoj, tako da „Belavia“ ne bi mogla da organizuje nove letove.

Osim toga, sve sankcije trebalo bi da budu koordinisane sa SAD, Kanadom i Velikom Britanijom, rekla je Fon der Lajen. Razgovaraće se intenzivno sa zemljama porekla kako bi one pokušale da odvrate nove izbeglice od bezizlaznih putovanja.

Potpredsednik Evropske komisije Margaritis Šinas već je pregovarao s vladama Iraka, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Turske, koje su za izbeglice blokirale letove za Minsk. Ove srede (24.11.) slična misija ide u Uzbekistan, najavila je predsednica Komisije.

Šinas je i sam u Parlamentu naglasio da je ponosan na to što se postiglo, jer EU je, kaže, pokazala odlučnost i sposobnost da deluje. „Nazovimo stvari pravim imenom, ljudima se prodaju laži. Oni plaćaju kartu da dođu u ledenu šumu.“ Šinas tu govori o oko 15.000 ljudi koji se nalaze u pograničnom području između Poljske i Belorusije, a brojka koju pominje mnogo je veća od onih koje su do sada navodile te dve zemlje.

Potpredsednik Komisije rekao je i da su predstavnici Ujedinjenih nacija imali pristup jednom kampu na beloruskoj strani u kojem je smešten neznatan deo izbeglica, što do sada nije bilo moguće. Jer, ni Poljska ni Belorusija nisu dozvoljavale pristup aktivistima u šire, uglavnom zatvoreno, pogranično područje. Ursula fon der Lajen je izbegla da pomene bitne detalje i samo ukazala na to da je EU u međuvremenu obezbedila 900.000 evra humanitarnim organizacijama.

„Ti ljudi su u klopci, tim ljudima je potrebna pomoć“, rekla je predsednika Evropske komisije bez da je objasnila zašto je članica Evropske unije Poljska do sada smela da izbegava tu pomoć.

Evropska unija se u ovom slučaju kreće po tankom ledu, ocenjujući situaciju kao čisto političku krizu i koncentrišući se u potpunosti na odbranu od „napada“ na njene spoljne granice. Ursula fon der Lajen je napomenula da bi države-članice EU trebalo da ispune svoje međunarodne obaveze i da ih usklade s merama obezbeđenja granica: „S neregulasnim dolascima one bi morale da se nose brzo i u skladu s osnovnim pravima.“

Međutim, poljska granična policija već nedeljama svake noći prijavljuje oko 30 tzv. pušbekova – dakle vraćanja ljudi sa granice. Oni su u suprotnosti sa Ženevskom konvencijom o izbeglicama, ali je tu praksu poljski parlament proglasio zakonitom. Samo mali broj izbeglica koji je uspeo da pređe na poljsku teritoriju dobio je šansu da preda zahtev za azil i privremenu zaštitu.

Više solidarnosti i zaštite granica

„Mi podržavamo naše države-članice na linijama fronta na istoku i jugu“, naglasila je predsednica Evropske komisije. U budžetu EU je za upravljanje granicama obezbeđeno 6,4 milijarde evra – za finansiranje dodatne opreme ili obezbeđivanje graničnih prelaza. Osim toga, sredstva za podršku baltičkim zemljama i Poljskoj su utrostručena. „Moramo da se suočimo s vanrednom situacijom i da pokažemo solidarnost“, rekla je Fon der Lajen.

Konačno, ona je akciju beloruske strane nazvala pokušajem podsticanja dugoročne krize na spoljnim granicama EU. „Režim (u Belorusiji) ugnjetava sopstvene građane. Njegove akcije su realna opasnost za EU, koje na probu stavljaju našu odlučnost i jedinstvo.“ Ali, Evropa će se svakako odlučno braniti, istakla je Fon der Lajen.

Pitanje je samo da li će zaista obećani novac biti upotrebljen za gradnju zida na granici prema Belorusiji – što je u skladu s željama Poljske, ali je u suprotnosti s dosadašnjom politikom EU? Radi se o „robusnom sistemu“, koji međutim ne bi trebalo „razumeti kao zid“, rekao je Margaritis Šinas. On pritom pominje vozila, tehnologije i komandne strukture. Evropska komisija na taj način pokušava da se odmakne od obećanja koja je prošle nedelje u Varšavi ležerno dao predsednik Saveta EU Šarl Mišel. On je izjavio da ima mesta za razgovor o gradnji zida sredstvima Evropske unije.

Između zaštite granica i pomoći izbeglicama

Tokom debate u Evropskom parlamentu tvrdi kurs Komisije naišao je na veliku podršku. Predsednik poslaničke grupe Evropske narodne stranke čestitao je na tome što je zaustavljena migrantska struja. „Mi ne možemo s Belorusijom da pravimo dil“, rekao je Nemac Manfred Veber (CSU). „Mi ne možemo da podržavamo humanitarni koridor. Kada je granica u pitanju tu imamo jasan stav.“ Ljude u pograničnim oblastima je nazvao žrtvama. Kaže da se nada intervenciji UN.

Predsednica grupe socijaldemokrata u Evropskom parlamentu naglasila je da je važno da se migranti spreče da putuju ka granici. Morao bi se povećati pritisak na Rusiju, koja stoji iza čitave akcije, kaže Ireks Garsija Perez, ali kritikuje takođe i poljsku vladu. „Premijer Moravjecki želi solidarnost, ali krši naše fundametalne vrednosti.“ Pravo na azil se mora poštovati, a novinarima i humanitarnim organizacijama mora se omogućiti pristup granici. Španska socijalistkinja postavila je i pitanje da li EU zaista želi da se razvije u „Tvrđavu Evropu“. Ali, ako ćemo po većini u Evropskom parlamentu i preovlađujućem mišljenju u Komisiji, kao i među zemljama-članicama, put je izgleda u velikoj meri zacrtan.

Samo Zeleni i Levica insistiraju na humanitarnoj strani situacije. „Dokle god ljude vidimo kao najveću opasnost, dotle mi igramo na ruku Lukašenku“, rekla je Ska Keler iz nemačke partije Zelenih. „Oni nisu oružje, oni su ljudi u nevolji.“

Martin Širdevan, nemački poslanik iz redova Levice ocenio je da debatom u Parlamentu EU dominira politička desnica. „Oni govore o opasnosti, mi govorimo o ljudima, koji (na granici) umiru. Diskusija poriče humanitarnu stranu.“ On smatra da je najveći neuspeh Evropske unije to što nije postigla dogovor o humanoj izbegličkoj politici.