Nova studija objavljena danas pokazala je da političari u Švedskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu sve češće koriste generativnu veštačku inteligenciju za pisanje parlamentarnih govora i zakonskih predloga, pri čemu nijedan analizirani tekst nije sadržavao napomenu da je nastao uz pomoć AI-ja. Istraživanje su sproveli naučnici koje angažuju Chalmers University of Technology i Edinburgh Napier University, analizirajući više od 17.700 parlamentarnih dokumenata objavljenih između 2021. i aprila 2026. godine.
Rezultati pokazuju da je u 2026. oko 15 odsto britanskih parlamentarnih izjava sadržalo najmanje jedan pasus koji je klasifikovan kao tekst generisan veštačkom inteligencijom. U Švedskoj je 9,4 odsto parlamentarnih predloga iz zakonodavne godine 2025–2026 sadržalo najmanje jedan AI-potpomognuti pasus, što odgovara približno 300 predloga.
Istraživači ističu da je riječ o naglom rastu u odnosu na prethodne godine. U Britaniji je 2022. godine udio takvih tekstova iznosio oko 3,5 odsto, dok je u Švedskoj tokom perioda 2022–2023. bio svega 1,7 odsto.
Nema transparentnosti
Autorka studije, doktorantkinja Minerva Suvanto, upozorila je da problem nije samo u samoj upotrebi AI-ja, već u činjenici da javnost o tome nije obaviještena.
„Bez obzira na obim korišćenja veštačke inteligencije, nedostatak transparentnosti može predstavljati rizik. Tekstovi koje AI pomaže da nastanu često su veoma dobro napisani i uvjerljivi, što povećava mogućnost da ni sami autori ne primijete eventualne greške“, navela je Suvanto.
Kada su analizirali kompletne dokumente, a ne pojedinačne pasuse, istraživači su utvrdili da je 6,5 odsto švedskih predloga moglo biti u cjelini generisano uz pomoć AI-ja, u poređenju sa 2,1 odsto britanskih tekstova.
Kako su otkrivali AI tekstove
Tim je razvio odvojene detektore za švedske i engleske parlamentarne tekstove. Modeli su trenirani na dokumentima koje su ljudi pisali prije nego što je generativna veštačka inteligencija postala široko dostupna, kao i na AI verzijama sličnih političkih tema. Zatim su analizirani dokumenti objavljeni od 2021. godine, pri čemu je tekst označen kao AI-potpomognut ako je makar jedan dovoljno dugačak pasus prepoznat kao generisan veštačkom inteligencijom.
Profesor primijenjene veštačke inteligencije Matijas Vahde objasnio je da istraživanje koristi takozvanu „interpretabilnu AI“, koja omogućava da se utvrdi ne samo da li je AI korišćen, već i u kojim djelovima teksta se njegov uticaj najviše prepoznaje.
Istovremeno, naglasio je da nije moguće zaključiti koji je konkretan AI alat korišćen niti na koji način je učestvovao u izradi dokumenta.
Političari traže označavanje AI sadržaja
Švedski poslanik Jan Rise, predstavnik Zelene partije i portparol za pitanja veštačke inteligencije i digitalizacije, rekao je da ga rezultati istraživanja nijesu iznenadili. Potvrdio je da njegova stranka koristi AI u istraživačke svrhe, ali da interna pravila nalažu oprez.
„Lično više volim da se oslonim na sopstvene riječi. Ako vam AI napiše čitav predlog zakona, to je sasvim druga priča“, rekao je Rise, dodajući da političari treba jasno da označe kada su koristili veštačku inteligenciju.
Nalazi dolaze godinu nakon što je švedski premijer Ulf Kristerson javno priznao da redovno koristi ChatGPT i francuski chatbot LeChat kako bi dobio „drugo mišljenje“ o političkim pitanjima, uz tvrdnju da u te alate nikada nije unosio bezbjednosno osjetljive informacije.