Izvjestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Tonino Picula, izjavio je da Rezolucija o Srbiji predstavlja snažnu poruku svima koji podrivaju demokratske standarde u toj zemlji, ali i onima koji teže njenoj evropskoj budućnosti.
„Rezultati glasanja više su nego jasna poruka. Sedamdeset odsto Evropskog parlamenta podržalo je izvještaj o Srbiji, više nego prošle godine“, rekao je Picula.
Naveo je da se u usvojenom izvještaju ukazuje na polarizovanu političku atmosferu u Srbiji, rastuće nasilje, zastrašivanje i nepravilnosti tokom lokalnih izbora u deset opština, održanih u martu.
„Situacija u Srbiji, koja je već neko vrijeme zabrinjavajuća, dodatno se pogoršala tokom prošle godine usljed daljeg urušavanja političkih prava i građanskih sloboda. Imamo sistematsko slabljenje institucija, nazadovanje u ispunjavanju osnovnih uslova za pristupanje Evropskoj uniji i antievropske političke poteze“, istakao je Picula.
Dok je Evropska unija otvorila vrata zemljama Zapadnog Balkana, a Crna Gora i Albanija napreduju na evropskom putu, Picula ocjenjuje da se reforme u Srbiji odgađaju u više ključnih oblasti, posebno kada je riječ o vladavini prava i demokratskim standardima.
O Klasteru 3: Nije jasno gdje Evropska komisija vidi napredak Srbije
Picula je kazao da mu nije jasno na osnovu kojih kriterijuma Evropska komisija smatra da je Srbija ostvarila dovoljan napredak za preporuku o otvaranju Klastera 3 u pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom.
Komentarišući informaciju da je Evropska komisija državama članicama obrazložila zbog čega smatra da „nedavni koraci“ koje su preduzele srpske vlasti opravdavaju otvaranje Klastera 3, Picula je rekao da ne vidi značajan napredak Srbije od posljednjeg izvještaja Komisije.
„To je intrigantno i za mene, jer se sjećam da je krajem prošle godine komesarka Marta Kos predstavila izvještaj Komisije o Srbiji koji je bio veoma oštar, sa vrlo preciznim ocjenama da Srbija zaostaje gotovo u svim ključnim oblastima“, rekao je Picula novinarima.
Dodao je da Evropskom parlamentu nije jasno gdje Evropska komisija sada vidi napredak.
„Iskreno, ne vidim suštinski napredak koji je Srbija ostvarila između novembra prošle godine i jula ove godine. To je pitanje za Komisiju, možda mi ne sagledavamo stvari dovoljno jasno“, rekao je Picula.
REM jedan od ključnih kriterijuma
Govoreći o reformama Srbije u oblasti demokratije i izbornog procesa, Picula je posebno izdvojio Regulatorno tijelo za elektronske medije (REM), ocijenivši da ono ostaje jedan od ključnih kriterijuma koje Srbija mora ispuniti.
„REM je bio i ostaje jedan od ključnih kriterijuma za Srbiju. Postoji još više od 20 preporuka ODIHR-a koje nijesu sprovedene i i dalje se ništa nije promijenilo. Trenutno postoji svojevrsni vakuum u kojem jedno važno regulatorno tijelo mora da funkcioniše“, rekao je Picula.
Prema njegovim riječima, postoji veliki broj problema pred kojima Evropska komisija, kako je ocijenio, „zatvara oči“.
„Možda pokušava da ublaži stvarno stanje u Srbiji, ne znam tačan razlog“, rekao je Picula.
Ranije je objavljeno da je osam država članica Evropske unije izrazilo protivljenje otvaranju Klastera 3 u pristupnim pregovorima sa Srbijom. Prema navodima diplomata EU, riječ je o Holandiji, Švedskoj, Finskoj, Belgiji, Estoniji, Litvaniji, Bugarskoj i Hrvatskoj.
Klaster 3 odnosi se na konkurentnost i inkluzivni rast, a odluka o njegovom otvaranju zahtijeva saglasnost svih država članica Evropske unije.
Evropski parlament danas je usvojio rezoluciju u kojoj se ocjenjuje da je Srbija ostvarila ograničen ili nikakav napredak u mnogim pregovaračkim poglavljima, uz ponavljanje stava da pregovori o pristupanju Evropskoj uniji treba da napreduju isključivo na osnovu mjerljivog i održivog napretka, posebno u oblastima vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnosti pravosuđa, slobode medija i reforme javne uprave.
Rezolucija, čiji je autor izvjestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula, usvojena je sa 468 glasova za, 116 protiv i 79 uzdržanih.
Poslanici Evropskog parlamenta prihvatili su i amandmane kojima se izražava žaljenje zbog kampanje u kojoj su učesnici protesta 15. marta 2025. godine u Beogradu lažno optuženi da su simulirali upotrebu „zvučnog topa“, osuđuju optužbe na račun poslanika Evropskog parlamenta da su širili lažne vijesti o tom protestu, kao i izražava zabrinutost zbog saradnje vladajuće stranke u Srbiji sa Komunističkom partijom Kine.
Te amandmane podnio je izvjestilac za Srbiju Tonino Picula u ime poslaničkog kluba Socijalista i demokrata, zajedno sa poslanikom Vladimirom Prebiličem u ime Zelenih.