Pišu: Premijerka Danske Met Frederiksen, kancelar Njemačke Fridrih Merc, premijer Nizozemske Rob Jeten, kancelar Austrije Kristijan Štoker i premijer Finske Peteri Orpo
U opasnijem i neizvjesnijem svijetu, snažna Evropa mora biti spremna da donosi hrabre odluke. U svijetu stvarnih fiskalnih ograničenja, Evropa ne može finansirati nove prioritete jednostavnim dodavanjem novih izdvajanja postojećim. Moramo birati.
Sljedeći dugoročni budžet Evrope mnogo je više od pitanja novca. Riječ je o političkim prioritetima. Sljedeći Višegodišnji finansijski okvir odrediće kako će Evropa koristiti zajednička sredstva duboko u narednoj deceniji.
Budžeti su mjesto na kojem politički prioriteti postaju stvarnost. Govori, deklaracije i zaključci samita jesu važni, ali na kraju upravo raspodjela novca pokazuje šta su vlade zaista spremne da stave među prioritete. Evropa mora postati konkurentnija, suverenija i sposobnija da se sama brani. Drugog izbora nema.
Naš budžet mora odražavati tu novu stvarnost.
Status kvo sadašnjeg Višegodišnjeg finansijskog okvira ne može biti polazna tačka. On je previše usmjeren na subvencije i transfere koji se uglavnom unaprijed raspoređuju, ostavljajući premalo prostora za ono što je Evropi hitno potrebno: zajednička ulaganja u bezbjednost i odbranu, konkurentnost, inovacije i borbu protiv neregularnih migracija. Sljedeći Višegodišnji finansijski okvir biće test da li je Evropa razumjela poruku iz ključnog izvještaja Marija Dragija o evropskoj konkurentnosti. Pokazaće jesu li naša obećanja o većim zajedničkim evropskim ulaganjima stvarna ili samo retorika.
To zahtijeva izbor. A izbor zahtijeva političku hrabrost. To ne znači napuštanje tradicionalnih politika, ali ne možemo svakoj novoj prioritetnoj oblasti jednostavno dodati postojeće i račun poslati poreskim obveznicima.
Gotovo svaka članica EU ulaže bolne napore u konsolidaciju javnih finansija. One koje to ne čine treba da nas brinu još više. Evropskog suvereniteta neće biti bez zdravih javnih finansija.
Mi činimo svoj dio: grupa neto uplatilaca koja se nedavno sastala u Berlinu učestvuje sa gotovo 40 odsto u finansiranju budžeta EU i obezbjeđuje oko 70 odsto bilateralne pomoći država članica EU Ukrajini. Značajno ulažemo u našu zajedničku bezbjednost i odbranu. Nijesmo škrti. Niti se skrivamo iza oznake „štedljivi“. Zapravo, kada je riječ o podršci Ukrajini, veće angažovanje drugih država članica i razumno je i hitno potrebno.
Evropskog suvereniteta neće biti bez zdravih javnih finansija.
Ne tražimo smanjenje u odnosu na postojeći Višegodišnji finansijski okvir. On će rasti kako bi odgovorio na naše strateške prioritete. Svako takvo povećanje u periodu domaće fiskalne konsolidacije već predstavlja značajnu obavezu. Ono pokazuje koliko ozbiljno shvatamo potrebu za snažnijom Evropom. Ali moramo biti i realni.
Evropska komisija predložila je nominalno povećanje od oko 60 odsto. To jednostavno nije realno. Ni ekonomski, ni politički, a svakako ne u trenutku kada su javne finansije u nekoliko država članica razlog za ozbiljnu zabrinutost. Zato pozivamo na uravnoteženo smanjenje prijedloga Komisije za nekoliko stotina milijardi eura. U vrijeme kada smanjujemo broj zaposlenih, očekujemo da institucije EU funkcionišu sa brojem zaposlenih koji imaju danas. Povećanja ne može biti.
Budžet EU na kraju plaćaju evropski građani. To ostaje činjenica bez obzira na mehanizam finansiranja koji osmislimo. Zato se ne može izbjeći teško pitanje ukupnog obima budžeta.
Ni zajedničko zaduživanje ne može biti odgovor: dug preuzet tokom pandemije već će opteretiti sljedeći Višegodišnji finansijski okvir sa gotovo 170 milijardi eura. Taj novac više nije dostupan za naše nove prioritete. Veliki dio troška čine kamate koje se moraju plaćati bez obzira na to kada će glavnica biti otplaćena. Odlaganje otplate malo doprinosi rješavanju jednačine finansiranja.
Trebalo bi da svima bude jasno da su poštovanje naših zajedničkih vrijednosti i vladavina prava neophodni preduslovi za bilo kakvo evropsko finansiranje.
Svijet oko nas se promijenio, promijenili su se naši zajednički prioriteti, pa se mora promijeniti i naš zajednički budžet. To je jedini način da izgradimo snažnu Evropu spremnu za budućnost.