Nemačka na pragu recesije?

Nemačka na pragu recesije?

Peti put uzastopce je nemačka industrija dobila manje narudžbina nego u prethodnom mesecu. U junu je razlika bila 0,4 odsto u odnosu na maj. Na prvi pogled to ne izgleda kao veliki pad, ali u drugom tromesečju se nakupilo 5,6 odsto manje posla. Vodeći ekonom velike nemačke bankarske kuće Komercbank Jerg Kremer kaže da se doduše u vreme pandemijskog prekida dostavljačkih lanaca nakupilo dosta zaostalih narudžbina, ali i da one neće sprečiti predstojeće probleme u industrijskoj proizvodnji. „Opasnost od recesije raste", kaže on.

S tim računaju i drugi ekonomisti. Formalno, ekonomska recesija se konstatuje kada u dva tromesečja zaredom ekonomija zemlje opada. Krizu očekuje i Dekabank. „Moglo bi da se desi, da se recesija produži sa četvrtog tromesečja ove godine na drugo tromesečje sledeće“, kaže ekonomski stručnjak za rast Andreas Šojerle. Međutim, opadanje broja naručenih roba, poslova i usluga samo je jedan od znakova sve teže ekonomske situacije. Ima više razloga za slabljenje ekonomije.

Inflacija proždire kupovnu moć

Visoka stopa inflacije slabi kupovnu moć potrošača: „Građani sebi više ne mogu da priušte tako puno i možda i ne žele više da troše“, kaže Šojerle. Oni ne znaju koji će troškovi još da ih snađu zbog rasta cena energenata u ratu, naročito gasa. Indeks potrošačke klime pokazuje da raspoloženje za potrošnju u Nemačkoj krajem jula i dalje opada.

Sa druge strane i svetska privreda je oslabila. To se odnosi pre svega na Sjedinjene Američke Države kao jedno od najvažnijih tržišta za nemačku industriju. Pošto je američka inflacija uznapredovala, tamošnja centralna banka brže uvodi protivmere od Evropske centralne banke.

Osim toga, nesigurnost u snabdevanju gasom tišti i privrednike. „Verovatno neće biti velikih restrikcija naredne zime“, smatra Šojerle. Ali dodaje da će preduzeća najverovatnije štedeti energiju, pa će manje proizvoditi nego što bi to inače bio slučaj.

Povrh svega ovoga niko ne zna koliko snažan će biti povratak pandemije naredne zime. Privreda je pogođena povećanim odsustvom radne snage zbog bolovanja. Zatvaranja se verovatno u Nemačkoj više neće dešavati, smatra Šojerle, ali dodaje da se mora sa tim računati da će Kina privremeno zatvarati neko gradove ili luke. Ovog proleća se moglo videti kakve posledice takva zatvaranja imaju za lance isporuke.

Strah od nestašice gasa paralizuje preduzeća

Ukupno uzev, opada optimizam preduzetnika. Indeks poslovnog raspoloženja pokazuje da se situacija sa potražnjom u julu pogoršala u odnosu na juni. A ispitivači javnog mnjenja u ekonomskoj sferi uvek propituju i ekonomska očekivanja preduzetnika. Ona su za narednih šest meseci znatno opala.

Jerg Kremer koji radi za Komercbank kaže da se taj smanjeni nivo očekivanja pojavljuje u ekonomskoj krizi i odražava „vrlo realne rizike". On dodaje: „Naposletku, Putin se igra ventilom za gas, i tako podstiče strah od krize". Kremer smatra da ruski predsednik na taj način želi da izmrcvari nemačku javnost: „Taj rat živaca u vezi sa gasom utiče na nesigurnost preduzeća koja onda postaju oprezna prilikom naručivanja."

Čuje se i argument da bi mušterije mogle da storniraju narudžbine ili da ih odgode. Time bi se postepeno mogla potrošiti velika rezerva nagomilanih narudžbina iz pandemijskih vremena.

Recesija je dakle skoro neminovna. Ali ona ne bi smela biti tako velika i duboka kao za vreme svetske finansijske krize ili tokom prvih meseci korone. „Nemačka privreda bi mogla da opadne najviše za oko 0,4 odsto", procenjuje Šojerle. Ali ni oporavak nakon toga neće biti tako snažan. Jer problem nedovoljne snabdevenosti gasom ostaje. I u zimu naredne godine može se računati sa većim opterećenjem. A to bi moglo delove nemačke industrije ponutkati da neke svoje pogone premeste u inostranstvo, tamo gde je energija jeftinija i stoji na raspolaganju. Trenutne poteškoće mogu dovesti i do dugoročnih strukturnih promena u privredi