Produženi rat na Bliskom istoku i novi poremećaji u proizvodnji energije, pomorskim transportnim rutama i kritičnoj infrastrukturi predstavljaju najveće rizike za ekonomije Bliskog istoka i Centralne Azije, saopštio je Međunarodni monetarni fond (MMF).
Džihad Azur, direktor Odjeljenja MMF-a za Bliski istok i Centralnu Aziju, rekao je da rat izaziva izrazito neujednačen ekonomski šok u široj regiji, pri čemu su države koje su direktno pogođene pod snažnim pritiskom.
„Izgledi u velikoj mjeri zavise od toga koliko će se brzo normalizovati proizvodnja energije i trgovina, kao i od sposobnosti država da očuvaju makroekonomsku stabilnost“, rekao je Azur na konferenciji za novinare tokom godišnjih sastanaka MMF-a i Svjetske banke u Bangkoku.
Prema njegovim riječima, viškovi ostvareni prije rata, alternativne transportne rute, prilagođavanje potražnje i značajno smanjenje zaliha pomogli su da se ublaži energetski šok izazvan napadima Sjedinjenih Američkih Država i Izraela na Iran i naknadnim zatvaranjem Hormuškog moreuza od strane Teherana.
„Te rezerve su kupile vrijeme, ali su ograničene. Zalihe su manje, raspoloživi proizvodni kapaciteti su suženiji, a novi poremećaji mogli bi izazvati znatno veće promjene cijena“, upozorio je Azur.
MMF prognozira da će ekonomije Bliskog istoka, Sjeverne Afrike i Pakistana u 2026. godini zabilježiti pad od 1,3 odsto, nakon rasta od 3,3 odsto u 2025. godini. U 2027. očekuje se snažan, ali neujednačen oporavak, uz projektovani rast od 6,6 odsto.
Zemlje izvoznice nafte koje su direktno pogođene ratom trebalo bi da zabilježe značajan pad ekonomske aktivnosti u 2026. godini, a potom snažan oporavak u 2027, kako se proizvodnja energije bude normalizovala. Ipak, očekuje se da će njihova proizvodnja ostati ispod nivoa predviđenog srednjoročnim projekcijama prije rata.
Ekonomije zemalja u regiji koje uvoze naftu pokazale su otpornost, a očekuje se da će je zadržati i u narednom periodu.
Kavkaz i Centralna Azija relativno dobro su podnijeli ekonomski šok, dok se očekuje da će inflacija nastaviti da se smanjuje sa povišenih nivoa. MMF predviđa usporavanje privrednog rasta te regije sa 6,2 odsto u 2025. na 5,2 odsto u 2026. godini, a zatim na pet odsto u 2027.
Azur je poručio da kreatori ekonomskih politika treba da daju prioritet stabilnosti cijena, obnove fiskalne rezerve i povećaju sposobnost svojih ekonomija da se odupru budućim šokovima.