Koliko Nemačku košta spasavanje Unipera?

Koliko Nemačku košta spasavanje Unipera?

„Too big too fail“ – „prevelika da bi propala“. Poslednji put je neka kompanija tako označena tokom finansijske krize pre četrnaest godina. Jer, bankrot bi mogao da izazove lančanu reakciju. Sada se to odnosi na kompaniju Uniper. Ona je najveći uvoznik prirodnog gasa i, prema oceni nemačkog Ministarstva privrede, „centralni stub nemačkog snabdevanja energijom“. Više od stotinu komunalnih preduzeća širom Nemačke kupuje gas od Unipera i koristi ga za snabdevanje miliona potrošača. I brojni industrijski kupci gas kupuju direktno od Unipera.

Međutim, kompanija koja je pre šest godina nastala odvajanjem od energetskog koncerna E.ON i koja je od tada u finskim rukama, previše jednostrano se oslanjala na jeftin ruski gas. Zbog toga smanjenih isporuka, koncern sada mora da kupuje skup gas na takozvanom „spot-tržištu“, kako bi ispunio dugoročne ugovore. Prema navodima Unipera, gubici su sto miliona evra dnevno. Finska matična kompanija ukupan gubitak procenjuje na oko 8,5 milijardi evra.

Poslovanje s gubitkom?

Te dugove sada preuzima nemačka država. Ona planira da za spasavanje izdvoji osam milijardi evra. Zauzvrat će dobiti nove akcije po ceni od 1,70 evra. Pored toga, država želi da preuzme i čitavih 78 odsto udela koji je do sada pripadao finskom energetskom koncernu Forum. Za to će biti potrebno dodatnih 0,48 milijardi evra.

Ekonomista iz firme HQ-Trust, Mihael Hajze, smatra da je to korak u pravom smeru, iako bi država mogla da bude na gubitku. „Trenutno ne vidim mogućnost da se ponovo stvori velika vrednost kompanije koja bi državi omogućila uspešan izlazak“, kaže Hejzer. Uniper mora da se prilagodi i okrene novim izvorima snabdevanja. Proći će mnogo godina pre nego što koncern ponovo počne da ostvaruje profit – ako uopšte. „Nažalost, ne nazire se mogućnost da će država ostvariti profit, kao i u slučaju drugih uskakanja u poslednje vreme.“

Bez ulaska države – nesagledivi troškovi

Prema mišljenju ekonomskog eksperta Andrea V. Hajnemana, glavno pitanje nije da li su spasavanjem Unipera milijarde poreskih platiša dobro uložene. „Nasuprot osam milijardi evra treba staviti sve direktne i indirektne socijalne troškove koji se izbegavaju, jer se spasava taj uvoznik gasa“, kaže za agenciju dpa taj profesor za državne i regionalne finansijske odnose na Univerzitetu Bremen. Hajneman smatra da bi pitanje kratkoročnih rizika za poreske platiše u ovom slučaju trebalo staviti u drugi plan, jer bi troškovi bili mnogo veći da država nije na ovaj način postupila u vezi sa Uniperom.

Slično misli i diseldorfski profesor ekonomije i vladin savetnik Jens Sidekum. Državni udeo u Uniperu od sto odsto sada je najpre smirio tržište gasa. Bankrot Unipera izazvao bio haos. U najgorem slučaju, smatra Sidekum, milioni kupaca bili bi neposredno pred zimu – bez gasa. Dakle, ulazak države u Uniper nije samo spasavanje koncerna, već je time obezbeđeno snabdevanje građana energijom tokom zime.

Moguća dalja uskakanja države

Prema rečima ekonomiste Sidekoma, konačne troškove za poreske obveznike još uvek nije moguće proceniti. Gubici u Uniperu za sada se nastavljaju, sve dok je koncern prinuđen da kupuje skup gas, koji je ugovorom obavezan da prodaje jeftinije. U nekom trenutku, kada isteknu dugoročni ugovori, Uniper će ponovo moći da podigne cene gasa. Tada će i lokalna komunalna preduzeća, objašnjava Sidekom, povećane cene preneti na potrošače.

Prema insajderskim informacijama novinske agencije Rojters, i regionalnim dobavljačima i opštinskim komunalnim preduzećima, zbog rasta cena energenata, potrebna je slična pomoć države. Nemačka vlada trenutno razmatra moguće mere. Javni servis ARD javlja da savezna vlada razmatra i nacionalizaciju Gaspromove ćerke-firme SEFE. Bivši Gasprom Germanija, sada „Securing Energy for Europe“, skraćeno SEFE, već je pod starateljstvom države, kako bi se obezbedilo sigurno snabdevanje gasom u Nemačkoj.

Trenutno je teško proceniti da li će ulazak države u Uniper dugoročno biti isplativ. Stručnjak za ekonomiju Sidekum smatra da mnogo zavisi od toga da li će Uniper uspeti da se transformiše u održivu kompaniju. Jer, za razliku od spasavanje avio-kompanije Lufthanza, kod Unipera nema uspešnog poslovnog modela. Osnovna delatnost Unipera bio je uvoz jeftinog gasa iz Rusije. A to je, smatra ekonomista, zauvek završeno.

ba/br (tagesschau)