Izbeglice: Nemački gradovi preopterećeni

Izbeglice: Nemački gradovi preopterećeni

Vetar duva praznim igralištem na izlazu iz mesta Hercogenrat-Merkštajn, varošice na krajnjem zapadu Nemačke. Na još uvek zelenom fudbalskom igralištu vetar prevrće dva smeđa lista, crvenkasti pesak atletske staze je mokar. Na nekada beloj fasadi sportske hale neko je crnom bojom ispisao ime lokalnog sportskog kluba SVS Merkštajn.

Unutra su smeštene ukrajinske izbeglice. Početkom avgusta sportska hala je pregrađena paravanima i u njoj je napravljeno mesta za 80 ljudi. Sada je prostorija puna. Isto kao i sva ostala mesta predviđena za izbeglice u Hercogenratu.

Razočarana crkvena zajednica

Kilometar dalje, u sedištu evangeličke zajednice, nalazi se tim za savetovanje izbeglica. Sveštenik Frank Ungeraten je upravo saopštio svojim saradnicima da će prema informacijama gradske socijalne službe tokom nedelje i druga sportska hala biti pripremljena za izbeglice.

Duboki uzdah oteo se ženama za stolom. Njih četiri su se nadale da cela stvar neće otići tako daleko kao u izbegličkoj krizi 2015/16. Tada su ljudi bili i u sportskim halama i pod šatorima. U gradu od 50 000 stanovnika naprosto nema praznih stanova.

„Sa tržišta je sve počišćeno“, kaže Mahkameh Robatian, koji vodi savetovalište. Više nema čak ni privatnih ponuda da se smeste ratne izbeglice. „Kod ovakvih povećanih cena struje i gasa, ljudi često samo odmahuju rukom, jer im je preskupo“, kaže Olga Majer koja volonterski pomaže.

Preopterećeni pomagači

Od početka ruskog napada na Ukrajinu saradnice i saradnici izbegličkog savetovališta su stalno angažovani na zbrinjavanju izbeglica iz Ukrajine. Oni vode prve razgovore, pozivaju telefonom institucije, pomažu u ispunjavanju formulara, organizuju jezičke kurseve, traže smeštaj, organizuju kurseve kuvanja i okupljanja uz kafu i kolač. Ohrabruju ljude, savetuju i teše – ako nužda to nametne čuvaju i decu.

Za članove crkvene zajednice se samo po sebi razume da pomažu, ali sveštenik Ungeraten kaže da su „stalno preopterećeni“. I on sve manje ima vremena za svoje svešteničke obaveze. Dnevno dobije i do 60 molbi putem grupe u društvenim mrežama namenjene izbeglicama. „Letos ste sve bile bolesene“, kaže Mahkameh Robatian, a žene potvrdno klimaju glavom, „Telo u jednom trenutku ne može više.“

Posao integracije na svim nivoima

Prema sveštenikovim objašnjenjima u grad veličine Hercogenrata godišnje bude raspoređeno između 50 i 60 izbeglica. „Sada su za tri meseca došle četiri stotine izbeglica iz Ukrajine, trenutno ih imamo 530.“ Uz to grad je primio i 850 ljudi koji su pobegli iz 20 drugih zemalja. „Neki su našli posao, mnogi nisu – potreba za radom na integraciji ne prestaje.“

Da li je država donekle zakazala u upravljanju izbegličkim problemom? „Rekao bih da jeste”, kaže Robatian, ali sveštenik Ungeraten brani kolege iz nadležnih službi: „U zavodu za socijalnu zaštitu su takođe preopterećeni, stalno rade prekovremeno, pa i tamo se sav teret svaljuje na kosti zaposlenih.“

I u Ahenu su sportske hale pune

U Ahenu, koji se nalazi svega 20 kilometara od Hercogenrata, situacija nije bolja. Gradonačelnica Sibile Kojpen je početkom avgusta povukla kočnicu za slučaj opasnosti i objavila da grad neće više primati ni ratne izbeglice ni tražioce azila. Nema više smeštajnih kapaciteta, a pune su i sportske hale.

Pritom je najveći broj od 4.000 prijavljenih Ukrajinaca smešten u privatna domaćinstva. Ahen je još pre rata imao relativno veliku ukrajinsku zajednicu. Od 2800 ljudi koji su smešteni u gradske stanove, domove, u zajednički smeštaj ili sportske hale, 960 su ukrajinske izbeglice iz rata, a ostali su podnosioci zahteva za politički azil.

Kontejnerska naselja

Uglavnom Afrikanci, nekoliko Sirijaca i Ukrajinaca žive u kontejnerskom naselju, koje su 2016. podigli na jugu Ahena, na bivšem sportskom terenu. Tesno je, naročito za pripremanje jela. Tuš i klozet su traženi jer su to jedina mesta na kojima ljudi imaju privatnost. Najviše 120 ljudi ovde može da se smesti. Ali trećina kontejnera prokišnjava i tu niko ne stanuje. Upravo pokušavaju da im krovove presvuku katranom i tako ih poprave.

U ahenskoj Većnici uprava grada grozničavo radi na tome da prazne poslovne objekte preuredi u smeštajne jedinice. Po planu bi se do kasne jeseni izbeglice preselile iz sportskih hala u novi smeštaj.

Lokalna samouprava oseća da su je ostavili na cedilu

„Sada smo u situaciji da shvatamo kako će ovaj rat verovatno dugo trajati, a ljudi će ostati ovde, pa im je potrebno više od sportske hale”, kaže Sibile Kojpen. „To su porodice, to su različite etničke grupe, različiti uzrasti, svi oni se susreću u svakodnevici, to je konfliktni potencijal kojim moramo da upravljamo. Ako nemamo manje smeštajne jedinice – to je veoma teško.“

Gradonačelnica podržava zahtev Nemačke Skupštine gradova i okruga da se održi samit o izbeglicama. Savezna država mora bolje upravljati raspoređivanjem izbeglica u zemlji ali mora i finansijski pomoći. Gradonačelnica Ahena kaže da je grad već potrošio 15 miliona evra. „To nam svakako moraju nadoknaditi“, kaže Sibile Kojpen.

Nije dovoljan samo krov nad glavom

Za lokalnu politiku time posao nije obavljen. „Potreban nam je uređeni sistem, da ne bismo ljudima – a to je za mene najvažnije – dali samo krov nad glavom i krevet, već više od toga. Mesto u školi, u vrtiću, psihološko-socijalna podrška, naročito kada su u pitanju porodice i deca sa ratnim traumama.“

Tih stvari u Nemačkoj nema dovoljno, isto kao i smeštajnih kapaciteta. U potrazi za stanom, izbeglice se nalaze u konkurentskom odnosu sa domaćim stanovništvom. Tako je i u Herzogenrat-Merkštajnu. „Možemo opet da uputimo javni poziv kako bismo našli privatan smeštaj. Bolje nego da ne pokušamo ništa“, predlaže Olga Majer koleginicama.

I mali uspesi su velika motivacija

Prisutni potvrdno klimaju glavom, mada je malo nade: „Najveći broj stanodavaca odmah kaže ne ili prekinu vezu kada čuju nešto o izbeglicama”, kaže Mihaela Li, koja je u savetovalištu nadležna za upravne i knjigovodstvene poslove. „Iskreno se obradujem, kada ipak pronađem stan za izbeglicu. Ili mesto za školovanje u privredi, nakon što sam napisala stotine aplikacija“, dodaje ona. To je njena motivacija.

Sveštenik kaže da se čovek u takvim trenucima oseća kao delatan, a ne kao pasivan, a to motiviše ljude da pomognu. Ipak, postoje granice dobrovoljnog angažmana. „Dobili smo 25 avganistanskih izbeglica, pomaganje njima zahteva izuzetno puno vremena, volonterski se to ne može postići.“

Sveštenik Ungeraten trenutno pregovara sa gradskom upravom o dodatnom osoblju za savetovalište. Ali i tamo nema novca. Dve izbegličke hale progutaju „šestocifreni iznos“. U Hercogenratu se nadaju pomoći savezne države. „Mora biti i novca i novog osoblja“, kaže on. „Opštine su saterane uza zid.“