Po podacima analitičara i lokalnih medija, ograničenja u prodaji goriva za privatne automobile važe već u 53 regionu Rusije, kao i na privremeno okupiranim teritorijama Ukrajine.
Kako izgleda gorivni kolaps u praksi:
* Limiti po osobi: U 18 regiona RF vozačima je dozvoljeno da napune ne više od 50 litara goriva odjednom, ili strogo jedan pun rezervoar. Slična ograničenja važe na okupiranom Krimu, Sevastopolju, levoj obali Khersonšcine i Zaporožja. * Prazne benzinske stanice: Još u najmanje 11 regiona benzin povremeno jednostavno nestaje iz prodaje, stvarajući ogromne redove. * Zabrana kanistra: Velike mreže benzinskih stanica (posebno Rosneft, Bashneft i TNK) uvele su nacionalni zabran za prodaju benzina u kanistrima kako bi se sprečilo panično skladištenje rezervi od strane stanovništva. Nakon zaustavljanja svojih fabrika, slična ograničenja je uvedala i mreža Tatneft.
Gubitak prerade
Katalizator oštre faze krize bila je serija uspešnih napada ukrajinskih bespilotnih letelica u junu 2026. VSUk su se fokusirali ne samo na objekte u evropskom delu RF, već i na kritične čvorove od kojih zavisi snabdevanje najvećih gradova.
Glavni gubici u rafinerijama (jun 2026):
* "Taneko" (Nizhnekamsk): Noći 12. juna, dronovi su pogodili najveću kompaniju "Tatneft". Fabrika je bila primorana da potpuno prekine preradu nafte, što je trenutno uticalo na rad hiljada benzinskih stanica. * Moskovska rafinerija (Kapotnja): Ova fabrika obezbeđuje oko 40% potreba ruske prestonice za benzinom i 50% za dizel gorivom. U junu je bila podvrgnuta dva snažna napada (16. i 18. juna). Kao rezultat pogodaka, instalacija primarne prerade nafte je bila izvan funkcije, što je de facto zaustavilo rad preduzeća i postavilo Moskvu pred pretnjom direktnog deficita.
Prema procenama zapadnih analitičara (posebno Energy Intelligence), u prvoj nedelji juna 2026. godine količine prerade nafte u RF pale su ispod 4 miliona barela dnevno – to je najniži pokazatelj poslednjih 21 godinu.
Prognoza posledica
Taktika ukrajinske vojske za eliminaciju rafinerija ima snažan kumulativni efekat koji prevazilazi isključivo ekonomske gubitke.
Vojska troši kolosalne količine dizel goriva i avijacionog kerosina. Poremećaji u radu najvećih rafinerija (posebno onih koje služe južne i centralne regione) prisiljavaju rusko komando da prebacuje gorivo sa udaljenih sibirskih fabrika. To opterećuje železnički sistem i značajno povećava vreme dostave municije i tehnike na front.
Deficit neizbežno gura cene naviše. Porast cene goriva trenutno se odražava na cene apsolutno svih robe kroz skupljanje logistike. Pored toga, nemogućnost slobodnog punjenja automobila u velikim gradovima, kao što su Moskva ili Sankt Peterburg, uništava iluziju "normalnosti" koju je Kreml pokušavao da održava godinama za stanovnike metropolija.
Popravka oštećenih instalacija primarne prerade je složen i dugotrajan proces. Zbog zapadnih sankcija Rusija je odsečena od snabdevanja ključnom visokotehnološkom opremom. Ako se ranije oštećena kolona mogla popraviti za nekoliko nedelja uz pomoć evropskih izvođača, sada se taj proces proteže na mesece korišćenjem manje pouzdanih alternativa.
Ako Ukrajina zadrži trenutni tempo i tačnost napada na preostale rafinerije, do kraja leta 2026. godine Rusija može se suočiti sa potrebom za masovnim uvozom benzina iz inostranstva. Situacija kada zemlja-benzinska pumpa nije u stanju da obezbedi gorivom svoju glavnu gradsku i sopstvenu vojsku postaje jedan od najosećajnijih dostignuća asimetričnog rata Odbonskih snaga Ukrajine.