Ministarka evropskih poslova Maida Gorčevic učestvovala je danas, na poziv izvjestioca Evropskog parlamenta za Crnu Goru Marjana Šareca, na okruglom stolu u Evropskom parlamentu u Briselu, posvecenom završnoj fazi procesa pristupanja, mapi puta i narednim koracima Crne Gore ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.
Kako je saopšteno iz Ministarstva, na okruglom stolu učestvovale su i Valentina Superti, direktorka za Zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za susjedstvo i pregovore o proširenju (DG NEAR) Evropske komisije i Alva Fin, izvršna direktorka Evropskog liberalnog foruma, kao i Klajv Rambold, viši ekspert za Zapadni Balkan u Evropskoj službi za spoljne poslove, što je pružilo priliku za razmjenu mišljenja o političkom i reformskom zaokruživanju evropskog puta Crne Gore.
„Naš cilj je jasan: da zatvorimo sva preostala pregovaračka poglavlja do kraja ove godine i da postanemo 28. država članica Evropske unije do 2028. godine. Ova ambicija se temelji na mjerljivim rezultatima, konkretnom vremenskom okviru i kontinuiranom radu svih naših institucija. Vjerujem da zajedno možemo učiniti da pristupanje Crne Gore bude ne samo državni, vec i evropski uspjeh, kao i snažna potvrda da proširenje može učiniti našu Uniju jačom”, rekla je Gorčevic.
Gorčevic je naglasila da bi uspješno pristupanje Crne Gore poslalo mnogo širu poruku: da reforme daju rezultate, da pristup zasnovan na zaslugama funkcioniše i da proširenje ostaje jedna od najkredibilnijih i najtransformativnijih politika Unije. Ona je istakla da rad na Sporazumu o pristupanju Crne Gore EU predstavlja više od tehničkog koraka: to je opipljiv signal da, nakon najduže pauze u istoriji proširenja EU, članstvo konačno prelazi iz domena političke ambicije u institucionalnu realnost.
Izvjestilac za Crnu Goru Marjan Šarec naglasio je da je proširenje ključna aktivnost Evropske unije i da ce, ukoliko EU nije prisutna u regionu, neko drugi biti – ili vec jeste.
„Crna Gora je mala zemlja i ne predstavlja prijetnju Evropskoj uniji. Pravo pitanje je da li smo mi politički spremni. Ovo je geopolitički važan region izložen raznim stranim uticajima, zbog čega EU mora biti spremna da djeluje i da primi Crnu Goru u Uniju”, kaže Šarec.
Takođe je podsjetio da je Evropska unija, prije svega, mirovni projekat. „Moramo da pokažemo da smo i dalje potpuno posveceni ovom mirovnom projektu“, navodi Šarec.
On je podvukao da je podjednako važno pokazati ljudima Zapadnog Balkana da biti dio Evrope donosi opipljive koristi i da i proces proširenja i Evropska unija moraju da sačuvaju svoj kredibilitet.
„Ne bi trebalo da razočaramo građane. Proširenje je, naravno, i pitanje geostrategije, politike i budžeta, ali prije svega je riječ o ljudima. Četrnaest godina je dug period za čekanje, a Evropska unija treba da ispuni očekivanja sada“, ocjenjuje izvjestilac za Crnu Goru.
Po njegovom mišljenju, Crna Gora može poslužiti kao uzor drugim zemljama kandidatima. „Pristupanje Crne Gore Evropskoj uniji poslalo bi jasnu poruku da se naporan rad, reforme i posvecenost isplate“, zaključio je.
Valentina Superti je kazala da je Crna Gora od 2024. godine ostvarila značajan napredak na putu ka članstvu u EU, nakon godina relativno ograničenog napredovanja. Istakla je da obnovljeni zamah odražava, kako promijenjeni geopolitički kontekst, tako i snažnu političku posvecenost Crne Gore, koja u sve vecoj mjeri uživa podršku širokog međustranačkog konsenzusa. Superti je istakla da EK smatra da je cilj Crne Gore da okonča pregovore o pristupanju do kraja 2026. godine, ambiciozan, ali ostvariv. Poručila je da ključni prioritet u završnoj fazi uključuje dalje reforme u oblasti vladavine prava, ustavne amandmane, dobrosusjedske odnose i kontinuirani konsenzus među državama članicama EU.
Klajv Rambold je kazao da potpuno usklađivanje Crne Gore sa Zajedničkom spoljnom i bezbjednosnom politikom EU, njen doprinos misijama u okviru Zajedničke bezbjednosne i odbrambene politike i podrška Ukrajini pokazuju njeno jasno strateško opredjeljenje za evropski put.
Alva Fin je pozdravila napredak Crne Gore ka članstvu u EU i pozvala na ubrzanje procesa proširenja u širem smislu. Istakla je da Unija mora da reformiše način na koji donosi odluke kako bi funkcionisala bolje i efikasnije i da bi EU postala jača i sposobnija Unija.