Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila je danas da je Evropska unija stavila na raspolaganje Ukrajini dodatnih 1,4 milijarde eura prihoda ostvarenih od kamata na zamrznutu imovinu Centralne banke Rusije, nakon novih ruskih vazdušnih napada na Ukrajinu.
„Rusija mora da plati za razaranje koje je izazvala. Koristimo prihode od zamrznute ruske imovine kako bismo to obezbijedili. Ukrajini stavljamo na raspolaganje dodatnih 1,4 milijarde eura. To će podržati nastavak otpora Ukrajine protiv ruskog ilegalnog rata“, navela je Fon der Lajen u objavi na mreži X.
Kako podjeća, Evropska unija je 3. avgusta primila 1,4 milijarde eura vanrednih prihoda generisanih kamatama na novčane iznose nastale od zamrznute imovine Centralne banke Rusije koju drže centralni depozitarni sistemi hartija od vrijednosti.
Ovo je peta tranša prihoda ove vrste, nakon četvrte isplate u martu 2026. godine, a odnosi se na prihode ostvarene tokom prve polovine 2026. godine. Od trenutka zamrzavanja ruske imovine, ukupno je generisano oko osam milijardi eura vanrednih prihoda.
Sredstva potiču od imovine Centralne banke Rusije zamrznute u okviru sankcija Evropske unije uvedenih nakon ruske invazije na Ukrajinu. Sama imovina ostaje blokirana, ali prihodi ostvareni od kamata ne pripadaju Rusiji i, na predlog Evropske komisije i visokog predstavnika EU za vanjsku politiku, odlučeno je da budu iskorišćeni za podršku Ukrajini.
Od ukupnog iznosa, 95 odsto biće usmjereno kroz Mehanizam za saradnju u okviru ukrajinskih zajmova (ULCM), dok će pet odsto biti prebačeno kroz Evropski instrument mirovne pomoći (EPF).
ULCM će omogućiti nepovratnu podršku Ukrajini u otplati zajma makrofinansijske pomoći EU isplaćenog tokom 2025. godine, kao i zajmova koje su obezbijedili bilateralni kreditori iz Grupe sedam kroz inicijativu „Vanredni zajmovi za ubrzanje prihoda“ (ERA). Ukupna podrška u okviru ERA zajmova iznosi 45 milijardi eura.
Evropski instrument mirovne pomoći koristiće svoj dio sredstava za podršku hitnim vojnim i odbrambenim potrebama Ukrajine.
EU je zamrzla imovinu Centralne banke Rusije kao dio niza paketa sankcija uvedenih nakon početka ruske agresije na Ukrajinu. Zbog zabrane raspolaganja tom imovinom, na bilansima centralnih depozitarnih sistema akumulirali su se novac i depoziti koji su generisali vanredne prihode.
Savjet EU je u februaru 2024. odlučio da centralni depozitarni sistemi koji drže više od milion eura ruske imovine moraju izdvojiti prihode ostvarene od te imovine i da ih ne mogu isplaćivati Rusiji. U maju iste godine usvojeni su pravni akti kojima je omogućeno korišćenje tih prihoda za pomoć Ukrajini.
U decembru 2025. godine Savjet EU je dodatno odlučio da dugoročnije zabrani vraćanje zamrznute imovine Centralne banke Rusije Rusiji, pozivajući se na Uredbu 2025/2600 i član 122 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije.