Evropski parlament, Rusija i terorizam: rezolucija bez pravne snage

Evropski parlament, Rusija i terorizam: rezolucija bez pravne snage

Evropska unija zapravo ne predviđa mogućnost da neka država zvanično bude proglašena za nekog ko podržava terorizam. Za to u Uniji ne postoji pravni osnov. Inicijatori rezolucije su se u ovom slučaju ugledali na SAD, koji na svom spisku zemalja koje podržavaju terorizam ima Severnu Koreju i Kubu. Do sada su se na spisku EU nalazile samo organizacije kao što su palestinski Hamas ili Radnička partija Kurdistana (PKK). Trenutno je na spisku Unije 21 organizacija klasifikovana kao „teroristička“. Ovom rezolucijom dakle Evropski parlament stupa u novu pravnu sferu.

U rezoluciji se navodi da Rusija ne samo da vodi neopravdani agresorski rat protiv Ukrajine, već i da vrši neselektivne napade na civilno stanovništvo i civilnu infrastrukturu. Navodi se da su ruske jedinice ubile na hiljade civila, počinile terorističke napade širom zemlje i raketama i artiljerijom gađale domove, škole, bolnice, železničke stanice, i infrastrukturu za snabdevanje strujom i vodom. „Ta brutalna i nehumana dela donose smrt, patnju, razaranje i raseljavanje“, navodi se u rezoluciji Evropskog parlamenta.

Za istočne članice EU Rusija je odavno teroristička zemlja

Klasifikovati tu nezakonitu akciju ruskih vojnika kao „terorizam“ u skladu je sa rečima ukrajinskog predsednika. Volodimir Zelenski je sinoć, nakon bombaškog napada na bolnicu u Kupjansku na istoku zemlje u kojem je navodno ubijeno novorođenče, rekao: „Neprijatelj je još jednom pokušao da terorom i ubistvima postigne ono što već mesecima ne postiže i što neće postići još mesecima.“ Drugim rečima, Rusija svoje vojne poraze želi da nadoknadi terorom nad civilnim stanovništvom.

Nekoliko istočnih članica EU već sledi ovaj stav Evropskog parlamenta i već je Rusiju proglasilo „državnim sponzorom terorizma“. Među njima su Poljska, baltičke zemlje i Češka. Iz njihovih redova je i potekla inicijativa da se rezolucija stavi na glasanje u Evropskom parlamentu, koju je u početku podržala desno orijentisana grupa poslanika Evropski konzervativci i reformisti (ECR).

U detaljnom obrazloženju poslanici su navele primere do sada otkrivenih slučajeva mučenja, seksualnog nasilja, otmica i likvidacija, i pritom se pozivaju na brojne istrage o navodnim ratnim zločinima koje su u toku. U detaljnom obrazloženju navedena su i kršenja Povelje UN, te međunarodnih ugovora i pravila u ratu. To je sažetak svih optužbi koje su do sada iznesene protiv Rusije kao zemlje koja je pokrenula rat u Ukrajini.

Glasanje je zasenio hakerski napad koji je privremeno paralisao kompletnu veb-stranicu Evropskog parlamenta. Prema rečima predsednice Evropskog parlamenta Roberte Metsola, odgovornost za kibernetički napad preuzela je hakerska grupa bliska Kremlju, a IT-služba Evropskog parlamenta, kako je rečeno, čini sve kako bi odbila hakerske napade.

Koje su posledice rezolucije?

Rezolucija Evropskog parlamenta u principu je samo politički signal, jer ona nema pravnih posledica. No, ideja je da bi se time mogao recimo pripremiti teren za zaplenu ruske imovine koja je u Evropi do sada bila samo zamrznuta. Osim toga, prema inicijatorima rezolucije, odluka bi trebalo da posluži tome da Vladimir Putin, kao pokretač rata, nakon završetka borbi bude izveden pred međunarodni sud. Cilj je i postupno zamrzavanje diplomatskih odnosa.

„Ovom odlukom Evropski parlament poziva države-članice da stvore pravni okvir za kategorizaciju Rusije kao državnog sponzora terorizma. To će olakšati zaplenu ruske imovine u inostranstvu koja bi mogla da se koristi za obnovu Ukrajine“, kaže jedan od inicijatora rezolucije, poslanik Čarli Vajmers iz desničarske stranke „Švedske demokrate“ o motivima pokretanja rezolucije.

Žestoke rasprave

Pre nego što je usvojena, rezolucija je bila povod za žestoke rasprave među političkim grupama. Neki od socijaldemokrata smatrali su da je ona politički besmislena i izrazili su bojazan da bi mogla dodatno da oteža pregovore s Rusijom. I nekim demohrišćanima, ali i Zelenima, rezolucija nije bila u potpunosti po volja, dok se Levica u potpunosti usprotivila. Ipak, na kraju su mnogi popustili i rezoluciji dali snažnu većinu.

Grupa socijaldemokrata na kraju je dala do znanja da je od početka rata glasala za najstrože sankcije Rusiji te osudu Moskve za ratne zločine, kao i za kažnjavanje agresorskog rata i kršenja ljudskih prava na međunarodnom nivou. Potpredsednik te poslaničke grupe Pedro Markes na kraju je ocenio da je rezolucija „snažan signal“: „Nema sumnje da su zločini pokušaj terorisanja stanovništva“, rekao je Markes.

Ipak, ovaj pravni akt verovatno neće imati političkih posledica, jer da bi imao članice EU morale bi da ga prihvate jednoglasno. S tim se ne bi složio ni Putinov pristalica Viktor Orban, ali ni francuski predsednik Makron, koji sebe i dalje vidi u ulozi posrednika u pregovorima s Moskvom. A ni nemačka vlada ne želi da uništi i poslednji tračak nade za političko rešenje. Ono što ostaje, dakle, jeste signal poslanika Evropskog parlamenta, koji će najverovatnije vremenom – utihnuti.